U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tužene na radnom mestu nastavnika ... na određeno vreme. Tužilac je dana 06.11.2018. godine imao tri časa nastave do 10,30 časova i bio je određen za pomoćnog dežurnog u hodniku prizemlja škole tužene. Nakon tog vremena tužilac je ostao u učionici da pripremi materijal za popodnevni rad. Čuo je galamu i buku, koja je dolazila iz hodnika i pomoćnog stepeništa, pa je izašao da vidi šta se dešava i dva puta skrenuo pažnju starijim učenicima da obrate pažnju na bezbednost mlađih učenika. Po pravilu, učenici bi trebalo da napuste hodnik i učionice za vreme velikog odmora, kada vremenski uslovi dozvoljavaju, ali to nije ispoštovano od strane svih učenika. Nakon izvesnog vremena je čuo galamu u učinoci koja nosi naziv „Pitagorina ulica 3,14“ u kojoj je nastavu imalo V-2 odeljenje, ali su bili prisutni učesnici VI-3 odeljenja, kojima u datom momentu tu nije bilo mesto, s obzirom da je zvonilo prvo zvono kao znak da učenici treba da se vrate u učiniocu. Tužilac je tražio od učenika VI-3 odeljenja da napuste učionicu V-2 odeljenja i da odu u svoju učionicu, koje su jedna pored druge. Pored tog zahteva, uočio je učenika BB otprilike na sredini učionice kako drži dvojicu mlađih učenika oko vrata. S obzirom da su bili okrenuti leđima nije mogao da proceni da li ih drugarski grli ili steže oko vrata. Učenici VI-3 odeljenja su došli do vrata učionice i počeli da se raspravljaju u smislu da nije zvonilo tražeći izgovor da ostanu tu gde jesu. Tužilac je sklonio sa vrata učenike VV, GG i BB, tako što je jednog po jednog đaka rukom pogurao sa vrata učionice, ispratio učenike VI-3 odeljenja do njihove učionice i ušao sa njima u učionicu kako bi zauzeli svoje mesto. Tada je trebao da imaju čas ... kod nastavnika DD. Tužilac je jasno i glasno tražio od svih učenika da zauzmu svoje mesto, bilo ih je 17-18 učenika, s tim da je BB trebao nekoliko puta da ponovi zahtev da sedne na svoje mesto i da mu to mesto pokaže rukom. Nakon toga, tužilac je seo pored učenika BB na prazno mesto i pokušao da mu skrene pažnju na neprihvatljivo ponašanje, sa njim je razgovarao o pravima učenika i nastavnika, obraćajući mu se mirno i staloženo bez vike. Nikakvih pretnji, grubog ponašanja, sukoba ni nasilnog događaja nije bilo, već prijateljsko ubeđivanje između nastavnika i učenika. Učenica GG i VV su nakon predmetnog događaja imale čas fizičkog i obe su došle do nastavnika fizičkog i rekle da GG boli ruka zato što ju je tužilac povukao za ruku i ne može da radi fizičko. Nastavnik fizičkog je pogledao ruku GG, video je u predelu bicepsa crvenilo, ali ništa nije prijavio timu za bezbednost, jer je smatrao da nije ozbiljna situacija i da su učenice htele da nađu razlog da ne rade fizičko.

Učenik VI-3 odeljenja BB je vaspitno zapušten, iako ima porodicu, a Centar za socijalni rad sa njim je imao probleme, dok su učenice VV i GG pravile probleme drugim učenicima, imale su učešće u slučajevima nasilnog i neprihvatljivog ponašanja i protiv njih je bilo disciplinskih postupaka. Pedagog škole ĐĐ je radila sa kompletnim odeljenjem V-2 odeljenje i VI-3 odeljenja pojačan vaspitni rad, jer su bučniji, a takođe je radila pojedinačno sa učenicima ovih odeljenja i to BB, VV i GG. Odeljenje V-2 kod tužene je specifično jer su učenici bučniji, a učenici tog odeljenja i VI-3 imali su probleme i konflikte između sebe i sa nastavnicima na časovima, za vreme odmora se nisu pridržavali pravila ponašanja u školi. Učenik BB je bio obuhvaćen individualnim obrazovnim planom i programom zbog problema u učenju i ponašanju od petog razreda, dok je GG na kraju školske 2018/2019 imala ocenu 4 iz vladanja i ukor odeljenskog starešine zbog prekršaja učinjenog prema drugim učenicima.

Dana 07.11.2018. godine od strane odeljenskog starešine VI-3 odeljenja EE sačinjena je evidencija nasilnog i neprihvatljivog ponašanja u kojoj se navodi da su u događaju učestvovali BB, VV i GG, svi iz odeljenja VI-3 i nastavnik AA. U kratkom opisu se navodi da je događaj bio 06.11.2018. godine između trećeg i četvrtog časa za vreme odmora, da su BB, VV i GG otišli do vrata učionice u kojoj je bio V-2 odeljenje, da je nastavnik AA došao i rekao im da idu u svoju učionicu, da su oni rekli da nije zvonilo i nisu otišli i da ih je onda nastavnik povukao za ruke. U rubrici neposredno vidljive posledice je navedeno masnica na ruci (na mišici). O povredi je informacija prosleđena direktoru. U izveštaju lekara specijaliste Opšte bolnice „Đorđe Jovanović“ Zrenjanin od 07.11.2018. godine zabeležena je poseta učesnice GG odeljenju za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja. U delu anamneze navodi da je juče povređena u školi nakon što je nastavnik uštinuo u predelu leve nadlaktice, negira druge povrede, a u delu status stoji u predelu leve nadlaktice hematom dimenzija 3h1 centimetar, navedeno područje bolno, osetljivo pri palpaciji. Dana 27.11.2018. godine sačinjen je zapisnik o vanrednom inspekcijskom nadzoru kod tužene, izvršeno od strane prosvetne inspekcije, po predstavci roditelja ŽŽ od 13.11.2018. godine u vezi dva događaja od 16.10.2018. godine kada je ZZ pretrpeo nasilje od strane drugog učenika II iz ... i od 06.11.2018. godine kada je kćer podnosioca prijave GG verbalno i fizički napadnuta od strane predavača ... AA, kada je isti uštinuo u predelu nadlaktice. Kao mera za otklanjanje nezakonitosti, naloženo je direktorki škole da preduzme odgovarajuće mere i aktivnosti i pismenim putem obavesti roditelje učenika kako je postupljeno od strane škole u vezi sa prijavama na ponašanje tužioca.

Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja kod tužene održao je sastanak 08.11.2018. godine na kom je tema bila postojanje sumnje da je za vreme odmora tužilac neadekvatno reagovao, odnosno da je povukao za ruku GG , učenicu VI-3 odeljenja te konstatovano da se na snimku ne vidi da nastavnik vuče učenicu za ruku. Procenjen je nivo nasilja 1. Tim je smatrao da nije došlo do nasilnog ponašanja od strane nastavnika, ali da je bilo neadekvatnog reagovanja i predloženo je da direktorka u skladu sa zakonom preuzme odgovarajuće mere. Navedni tim je potom održao sastanak 06.12.2018. godine na kome je pregledan video snimak sačinjen sigurnosnom kamerom u holu škole i konstatovano da se dana 06.11.2018. godine na snimku u označenom periodu od 10,43,59 do 10,448,05 vidi da je u 10,46,07 tužilac došao do vrata učionice koja nosi interni naziv „Pitagorina ulica 3,14“ i počeo da se obraća osobama koje se u tom trenutku ne vide na snimku, da bi se u 10,46,12 videlo kako poseže rukom i iz učionice izvodi osobu za koju su članovi tima utvrdili nedvosmisleno da je učenica VV, a da bi se u 10,46,17 videlo povlačenje primenom fizičke sile osobe koja je od članova tima identifikovana kao učenica GG, da bi u 10,46,17 tužilac ušao u navedenu učionicu i iz nje izaša zajedno sa učenikom BB, koga je nastavio da prati do susedne učionice i zajedno sa njim ušao u nju i zatvorio vrata za sobom. Članovi tima su povodom ponašanja tužioca prema učeniku BB zauzeli stav da je na osnovu prikupljenih izjava izvesno da je tužilac svojim ponašanjem i tonom omalovažavao imenovanog učenika, što se po protokolu smatra prvim stepenom psihičkog nasilja i zlostavljanja. Tim je doneo jednoglasan stav da je izvesno da je tužilac svojim ponašanjem dana 06.11.2018. godine povredio zabranu fizičko-psihičkog nasilja i zlostavljanja u nivou 1. stepena i dao predlog direktoru sa postupi u skladu sa zakonom.

Zaključkom direktora tužene o pokretanju disciplinskog postupka broj 1537/18 od 10.12.2018. godine protiv tužioca je pokrenut disciplinski postupak zbog osnovane sumnje da je 06.11.2018. godine učinio povredu iz člana 110. – 113. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja na taj način što je povlačenjem za ruku učenika VV i GG odnosno za kapuljaču jakne učenika BB naneo lake telesne povrede učenici GG čime je povredio zabranu fizičkog nasilja i zlostavljanja da bi zatim nastavio da prati učenika BB, ušao sa njim u susednu učionicu u kojoj se nastava obavlja i seo u klupu pored navedenog učenika, sve vreme vičući na njega, čime je povredio zabranu psihičkog nasilja i zlostavljanja. Rešenjem direktora tužene broj ../19 od 04.02.2019. godine tužilac je proglašen odgovornim za učinjenu povredu iz člana 111. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i izrečena mu je mera prestanka radnog odnosa. Protiv navedenog rešenja tužilac je dana 21.02.2019. godine izjavio žalbu koja je rešenjem Školskog odbora tužene broj ../19 od 05.03.2019. godine odbijena kao neosnovana i potvrđeno da je postupak donošenja rešenja pravilno sproveden i da je osporeno rešenje prema zakonu zasnovano.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je rešenje direktora tužene broj ../19 od 04.02.2019. godine nezakonito i poništio ga je jer iz izvedenih dokaza ne proizlazi kršenje zabrane psihičkog i fizičkog nasilja prema učeniku. Stoga je prvostepeni sud tužioca i vratio na rad .

Drugostepeni sud je presudu prvostepenog suda potvrdio u delu odluke o zakonitosti rešenja direktora, a preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca da se vrati na rad, jer je dana 31.08.2019. godine istekao rok na koji je tužilac zasnovao radni odnos na određeno vreme.

Po stanovištu Vrhovnog suda, nasuprot revizijskim navodima tuženog, drugostepeni sud je na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glanik RS“ broj 88/17...27/18).

Odredbama članova 111.-112. navedenog Zakona propisana je zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i zabrana vređanja ugleda časti i dostojanstva, a odredbom člana 166. stav 5. propisano je da zaposlenom koji učini, pored ostalih povreda, povredu zabrane propisane članom 110, 111. i 113 ovog zakona, odnosno drugi put izvrši povredu zabrane propisane članom 112. ovog zakona, izriče se mera prestanka radnog odnosa.

Osporeno rešenje u delu kojim se tužiocu stavlja na teret da je pratio učenika BB, ušao sa njim u susednu učionicu u kojoj se nastava obavlja i seo u klupu pored navedenog učenika, sve vreme vičući na njega, čime je povredio zabranu psihičkog nasilja i zlostavljanja, nije zakonito, jer iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac seo pored učenika BB na prazno mesto i pokušao da mu skrene pažnju na neprihvatljivo ponašanje, da je sa njim razgovarao o pravima učenika i nastavnika, obraćajući mu se mirno i staloženo bez vike i da nikakvih pretnji, grubog ponašanja, sukoba ni nasilnog događaja nije bilo, već prijateljsko ubeđivanje između nastavnika i učenika. Stoga, nisu cenjeni navodi revizije tuženog koje se odnose na dokazni postupak, ocenu izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, jer to prema odredbi člana 407. stav 2. ZPP ne može biti revizijski razlog.

Što se tiče preostalog dela rešenja, kojim je tužiocu stavljeno na teret da je povlačenjem za ruku učenika VV i GG odnosno za kapuljaču jakne učenika BB naneo lake telesne povrede učenici GG, čime je povredio zabranu fizičkog nasilja i zlostavljanja, pravilno je, nasuprot navoda tuženog revidenta, drugostepeni sud našao da nisu ispunjeni uslovi za disciplinsku odgovornost tužioca. Osporeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužiocu nije zakonito, jer prilikom njegovog donošenja nisu pravilno primenjene odredbe Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i odredbe Zakona o radu. Ovo stoga što Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja za povredu zabrane iz citiranih članova nisu propisani posebni uslovi za izricanje disciplinske mere, iz čega proizlazi da se za izricanje disciplinske mere prestanka radnog odnosa primenjuju odredbe Zakona o radu koji je važio u vreme učinjene povrede. Odredbom člana 179. stav 2. Zakona o radu izričito je propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, između ostalog i tako što učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu, iz čega proizlazi da je za otkaz ugovora o radu iz ovog razloga, neophodno da je povreda radne obaveze učinjena krivicom zaposlenog.

Krivica zaposlenog kod povrede radne obaveze je uslov za mogućnost otkaza ugovora o radu zaposlenog. Krivica podrazumeva umišljaj ili nehat. To je psihički odnos učinioca prema povredi radne obaveze i njenim posledicama. Razlog za isključnje krivice je, pored ostalog i stvarna zabluda koja postoji kada je zaposleni učinio povredu radne obaveze, pogrešno smatrajući da postoje okolnosti prema kojima bi, ako su one stvarno postojale, preduzimanje ili nepreduzimanje radnje bilo dopušteno. Od ključnog značaja je psihički odnos tužioca prema povredi radne obaveze i njenim posledicama. U konkretnom slučaju, tužilac je, kako pravilno zaključuje drugostepeni sud, smatrao (u postupku nije utvrđeno da li je opravdano smatrano ili ne) da svojim postupanjem sprečava incident, jer je video BB kako steže rukama oko vrata dva mlađa učenika i povlačenje učenika, koji nisu hteli da se vrate u učionicu, bilo je rezultat sprovođenja mera čuvanja bezvednosti učenika, a ta radnja i nastala posledica nisu obuhvaćene vinošću tužioca, te stoga nema mesta ni njegovoj disciplinskoj odgovornosti, zbog čega je i u tom delu osporeno rešenje nezakonito.

Neosnovana je revizija tužioca da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, kada je preinačio prvostepenu odluku i odbio zahtev tužioca za vraćanje na rad. Tužilac je sa tuženim zasnovao radni odnos na određeno vreme do 31.08.2019. godine, a taj rok je istekao do zaključenja glavne rasprave, pa su neosnovani navodi revidenta tužioca da ima pravo da se vrati na rad na osnovu odredbe člana 191. Zakona o radu, što ne utiče na njegovo pravo na naknadu štete u visini izostale plate do dana isteka ugovora o radu na određeno vreme.

Iz svega iznetog, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković