Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod poslovima ... ekspoziture u ... . Rešenjem tužene od 14.07.2016. godine, otkazan mu je ugovor o radu zbog povreda radne obaveze predviđene članom 12. stav 1. alineja 4. Aneksa ugovora o radu. Tužiocu je stavljeno na teret da je u periodu od 10.05.2016. godine do 12.05.2016. godine, u različitim intervalima, više puta pristupao partijama tekućih računa klijenata tužene banke i to DOO „BB“ iz ... i DOO „VV“ iz ... na molbu trećih lica, a ne zbog poslovnih potreba. Iz iskaza saslušanih svedoka i tužioca kao parnične stranke proizlazi da je uobičajena praksa koja se primenjivala u poslovanju službenika kod tužene da se prati stanje na računima klijenata bez posebne dozvole, s tim što navedeni podaci nisu smeli da se saopštavaju trećem licu, jer predstavljaju bankarsku tajnu. U konkretnom slučaju tužilac jeste izvršio uvid u dva računa navedenih klijenata, ali podatke o stanju na računima nije saopštio trećim licima.

Nižestepeni sudovi su zaključili da saopštavanje podataka sa računa klijenata koji predstavljaju bankarsku tajnu, trećem licu, jeste povreda radne dužnosti, ali da u konkretnom slučaju tužena nije dokazala da je takve podatke do kojih je tužilac došao u redovnom radu, na uobičajen način, preneo trećim licima, jer samo bi takvo postupanje prouzrokovalo štetne posledice za tuženu i predstavljalo povredu radne obaveze tužioca kao zaposlenog i moglo biti razlog za otkaz ugovora o radu. Takođe, za povredu radne obaveze potrebna je i krivica zaposlenog za preduzetu protivpravnu radnju, a što u konkretnom slučaju kod tužioca nije postojalo, imajući u vidu da je on svoj posao obavljao na uobičajeni način i bez namere da iznosi podatke koji predstavljaju bankarsku tajnu, jer tužilac nakon upitovanja stanja, podatke sa računa klijenata nije nikome saopštio.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su pravilno nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo i rešenje o otkazu ugovora o radu poništili kao nezakonito.

Naime, odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br.24/05...75/14), propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

U konkretnom slučaju tužilac je pristupio računima pomenutih klijenata bez njihovog prisustva i bez njihovog znanja, ali je to bila uobičajena praksa u radu službenika banke, s obzirom da su to radili i drugi zaposleni rapoređeni na istim ili sličnim poslovima kao i tužilac, odnosno pristupali su računima klijenata i proveravali stanja i ovakva praksa se kod tužene primenjivala u dužem vremenskom periodu. Međutim, suprotno navodima revizije, u postupanju tužioca prilikom pristupa računima nije došlo do povrede radne dužnosti, jer je izostalo najbitnije, a to je njegova namera da podatke do kojih je došao saopšti trećim licima, u kom slučaju nema ni krivice tužioca koja predstavlja osnov odgovornosti zaposlenog za povredu radne obaveze. Ovo iz razloga što zaposleni odgovara za povredu radne obaveze samo ako se u postupku koji prethodi donošenju otkaza ugovora o radu, utvrdi njegova krivica za učinjenu povredu radne obaveze, a u konkretnom slučaju tužena nije dokazala krivicu tužioca.

S obzirom na prethodno, a suprotno navodima revizije, radnje tužioca kao zaposlenog bile su uobičajene, a odsustvo krivice koja je neophodan uslov da bi došlo do povrede radne obaveze čine navedeno pobijano rešenje banke u materijalnopravnom smislu nezakonito, kako su pravilno zaključili i nižestepeni sudovi.

Ostalim navodima revizije se osporava utvrđeno činjenično stanje što ne može biti revizijski navod prema odredbi člana 407. stav 2. ZPP, pa je Vrhovni kasacioni sud primenom člana 414. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić