U odgovoru na reviziju, tužilja je osporila iznete revizijske navode i predložila da se revizija odbije.

Ispitujući pobijanu odluku u granicama propisanim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme po osnovu Ugovora o radu od 16.03.2015. godine na poslovima specijaliste ortopedije vilice. Aneksom ugovora o radu od 01.02.2013. godine tužilja je premeštena na poslove dečje preventivne stomatologije i dobila je status neugovorenog radnika. Zaključkom Vlade Republike Srbije od 02.10.2015. godine data je saglasnost zdravstvenim ustanovama da sprovedu postupak racionalizacije zaposlenih u Službi za stomatološku zdravstvenu zaštitu i utvrde broj zaposlenih za čijim je radom prestala potreba. Ministarstvo zdravlja je svim službama dostavilo i usvojene kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih u stomatologiji, koje su usvojili reprezentativni sindikati u oblasti zdravstva na nivou Republike Srbije, a koji kriterijumi su rezultati rada koji se utvrđuju na osnovu broja izvršenih, fakturisanih i naplaćenih usluga i rad ostvaren u radnom odnosu, uz prednost zaposlenog sa većim brojem godina staža. Tuženi je dana 18.11.2015. godine doneo Odluku o izmeni i dopuni Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka zaposlenih, a Odluku i Pravilnik nije dostavio Ministarstvu zdravlja na saglasnost. Nakon toga je tuženi doneo Pravilnik o proceduri za utvrđivanje viška zaposlenih, kojim je izvršena korekcija predloženih kriterijuma na taj način što je kao relevantan vremenski period uzet period od dve najpovoljnije godine od poslednje četiri godine, a ne predloženi kriterijum u vidu broja izvršenih usluga u periodu od 01.01.2013. godine do 30.06.2015. godine. Svojom Odlukom od 20.11.2015. godine tuženi je utvrdio da je u odnosu na petoro zaposlenih prestala potreba za njihovim radom, među kojima je i tužilja, na osnovu čega je tužilji otkazan ugovor o radu po osnovu tehnološkog viška.

Pri tako utvrđenom činjeničnom stanju, nižestepeni sudovi su izveli zaključak da tuženi u sprovedenom postupku racionalizacije nije ispoštovao proceduru predviđenu odredbom člana 19. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, te je postupak sproveo na osnovu Odluke na koju nije data prethodna saglasnost Ministarstva zdravlja. Takođe, po nalaženju drugostepenog suda, tuženi je samovlasno promenio predložene kriterijume za utvrđivanje viška broja zaposlenih i tužilja je kao tzv. neugovoreni radnik stavljena u nepovoljniji položaj u odnosu na ostale zaposlene jer je mogla da pruža samo tri usluge.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji kao zaposlenoj nezakonito. U konkretnom slučaju tuženi kao poslodavac nije na zakonit način sproveo postupak racionalizacije i utvrđivanja viška zaposlenih, odnosno propisan postupak za prestanak radnog odnosa, a nije postojao ni otkazni razlog propisan odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu. Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru reguliše postupak utvrđivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnim službama na koje se Zakon odnosi, a sam postupak otkaza i osnov za otkazivanje radnog odnosa regulisani su odredbama Zakona o radu. Pravilno nižestepeni sudovi zaključuju da tuženi nije mogao sprovesti postupak racionalizacije suprotno odredbi člana 19. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i na osnovu svoje odluke na koju nije data prethodna saglasnost nadležnog ministarstva u skladu sa navedenom odredbom.

Takođe, pravilno drugostepeni sud zaključuje da u konkretnom slučaju nije postojao ni otkazni razlog propisan odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. u vezi odredbe člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona o radu. Reč je o specifičnom otkaznom razlogu zbog promenjenih potreba poslodavca i prestanka radnog odnosa po osnovu tehnološkog viška, a na osnovu ostvarenih rezultata rada u smislu odredbe člana 179. stav 1. tačka 1. Zakona. Tačan je revizijski navod da sud ne preispituje pravilnost kriterijuma koje je poslodavac primenio za utvrđivanje viška zaposlenih, odnosno za otkazivanje ugovora o radu po tom osnovu. Međutim, mora se ceniti da li su ti kriterijumi primenjeni ravnopravno na sve zaposlene i da li su bili objektivno postavljeni. U konkretnom slučaju tuženi nije primenio predložene kriterijume, usvojene od strane reprezentativnih sindikata na nivou Republike Srbije, već je izvršio korekciju istih. Pri tom, nije prilikom vrednovanja uzeo u obzir da je tužilja bila neugovoreni radnik, te da broj izvršenih usluga nije mogao biti jedini merodavan kriterijum u njenom slučaju. Revizijski navod tuženog da su primenjeni kriterijumi bili povoljniji od onih predloženih paušalan je i ne može se proveriti. Upravo radi sprečavanja arbitrernosti i proizvoljnosti u postupanju poslodavaca u postupku racionalizacije, kriterijumi su predložni kao jedinstveni za sve javne službe.

Sve navedeno upućuje na pravilnost zaključka nižestepenih sudova da je rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji nezakonito, te da su se stekli uslovi da se isto poništi i tužilja vrati na rad, u skladu sa odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu navedenog odlučeno je kao u izreci presude, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić