Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, ispunjeni su uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), jer u konkretnom slučaju postoji potreba ujednačavanja sudske prakse, iz kog razloga je odlučeno kao u prvom stavu izreke, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je revizija delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u spornom periodu bila u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme i obavljala je poslove nastavnika ..., a nastavnu aktivnost je obavljala i sa učenicima koji obrazovanje stiču prema individualnom obrazovnom planu (IOP), koji je zahtevao od tužilje dodatni napor i angažovanje. U utuženom periodu tužena nije tužilji uvećala koeficijent za obračun plate prema Uredbi o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenima u javnim službama. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka za ekonomsko - finansijsku oblast utvrđeno je da je zbog neuvećanja koeficijenta za 10%, u utuženom periodu tužilji isplaćena manja plata za iznos od 205.096,91 dinar.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev na osnovu odredbe člana 3. stav 1. tačka 1. tačka 4. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 44/01... 58/14), kojim je propisano da se koeficijent iz člana 2. ove Uredbe uvećava za zaposlene u školi sa decom ometenom u razvoju i nastavnike u odeljenju za decu ometenu u razvoju pri redovnoj osnovnoj školi 10%. Pošto je tužilja kao nastavnik imala učenike sa smetnjama u razvoju, sa kojima je morala da radi po posebnom individualnom obrazovnom programu, sa posebnim pripremama, povećani radni angažman, i dodatne obaveze daju osnova za obavezivanje tužene na isplatu utuženih iznosa.

Izneto stanovište nižestepenih sudova za period do 01.03.2021. godine, u skladu je sa pozitivnim materijalnim pravom i ustanovljenom sudskom praksom, nasuprot revizijskim navodima.

Međutim, sudovi previđaju da je članom 1. Uredbe o izmenama i dopunama Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama („Službeni glasnik RS“, br. 19/21 od 05.03.2021. godine) član 3. stav 1. tačka 1. podtačka 4. izmenjen, na način da je propisano da pravo na uvećanje koeficijenta pripada samo zaposlenima – nastavnicima koji rade u školi za učenike sa smetnjama u razvoju, te dodata podtačka 4.a koja propisuje da to pravo pripada i nastavnicima u redovnoj školi, ali za rad u odeljenju koje je formirano samo za učenike sa smetnjama u razvoju. Odredbom člana 2. ove Uredbe propisano je da se ona primenjuje počev od obračuna i isplate plate za mart, pa je Vrhovni sud primenom ovih odredaba delimično preinačio nižestepene presude i odbio tužbeni zahtev za isplatu uvećane plate za mart 2021. godine, te je odluku u stavu drugom i trećem izreke doneo na osnovu čl. 416. stav 1. i 414. stav 1. ZPP.

Odluka o zahtevu tužene za naknadu troškova postupka po reviziji, sadržana u stavu četvrtom izreke, doneta je na osnovu člana 165. st. 1. i 2. ZPP, u vezi sa članom 153. stav 2. ZPP, s obzirom na neznatan uspeh tužene u postupku po vanrednom pravnom leku.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković