U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušanka Ćapić, advokat iz ..., protiv tužene „OTP Banka Srbija“ AD Novi Sad, čiji je punomoćnik Milan Ivošević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3441/20 od 26.05.2021. godine, u sednici održanoj 25.01.2023. godine, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE revizija tužene, PREINAČUJE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3441/20 od 26.05.2021. godine u preinačavajućem delu, tako što se ODBIJA kao neosnovana žalba tužilje i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Somboru P1 85/19 od 03.07.2020. godine u delu stava prvog izreke kojim je odlučeno o poništaju rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji i o troškovima postupka, i ODBIJA zahtev tužilje za naknadu troškova prvostepenog i drugostepenog postupka.

OBAVEZUJE SE tužilja da tuženoj naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara u roku od 8 dana od dana prijema pisanog otpravka.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P1 85/19 od 30.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila poništaj rešenja tužene del. br. ... - .../... ... od 27.11.2018. godine o otkazu ugovora o radu tužilji i da se obaveže tužena da tužilju vrati na rad na radno mesta ... – Filijala .... – funkcija upravljanja mrežom „...“ AD ... ili drugo radno mesto odgovarajuće stručnom znanju, sposobnosti i iskustvu tužilje, kao i da tužilji naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 114.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3441/20 od 26.05.2021. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u delu stava prvog izreke kojim je odlučeno o zahtevu tužilje da se vrati na radno mesto ... – Filijala ..., funkcija upravljanjem mrežom - „...“ AD ... ili drugo radno mesto odgovarajuće stručnom znanju, sposobnosti i iskustvu tužilje i odbačena tužba u tom delu, dok je u preostalom delu žalba tužilje usvojena i preinačena prvostepena presuda tako što je usvojen tužbeni zahtev tužilje i poništeno rešenje tužene del. br. ... - .../... ... od 27.11.2018. godine o otkazu ugovora o radu tužilji i tužena obavezana da tužilju vrati na rad. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 98.250,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 33.000,00 dinara.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je dala odgovor na reviziju, sa zahtevom za naknadu troškova odgovora na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ... 18/20) i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se u reviziji ukazuje nije razlog za izjavljivanje revizije, kako je to propisano članom 407. stav 1. tačka 2. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene banke (filijala ...) na radnom mestu ... (po ugovoru o radu od 15.08.2006. godine, sa aneksom od 30.07.2013. godine). Prema opisu poslova (koji su sastavni deo aneksa ugovora o radu) glavni zadaci radnog mesta tužilje su, između ostalog, nadzor i sistematska kontrola aktivnosti Filijale. Rešenjem tužene del. br. ... - .../... ... od 27.11.2018. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu sa pripadajućim aneksima, zbog toga što je svojom krivicom učinila povredu radne obaveze iz člana 127. tačke 3., 7 i 15. Kolektivnog ugovora tužene na taj način što je 10.09.2018. godine prekršila Proceduru za zatvaranje blagajne glavnog blagajnika, a dana 11.09.2018. godine (zajedno sa zaposlenima BB i VV) Proceduru za otvaranje sefa, te je na osnovu navedenih okolnosti ustanovljeno da tužilja (kao kontrolor i verifikator) nije sprovodila aktivnosti zatvaranja i otvaranje blagajne (bliže izložene u tom rešenju) na način kako je to propisano procedurama banke.

Radno vreme filijale tužene banke sa strankama je bilo od 8,00 do 16.00 časova (osim ponedeljka kada je radno vreme od 8.00 do 17.00 časova, zbog povećanog platnog prometa). Dana 10.09.2018. godine (ponedeljak) na kraju radnog dana nije brojana gotovina iz svih blagajni, odnosno prilikom primopredaje novca između blagajnika GG (zadužena za blagajnu ...) i glavnog blagajnika BB (zadužena za glavnu blagajnu ...) zbog povećanog obima posla, već je primopredaja izvršena preuzimanjem od blagajnika GG plastične fascikle sa gotovinom (iz njene blagajne), dva obrasca, kao i dva naloga između ove dve blagajne (koje je sačinila), koji nalozi i dotacije (za valutu RSD i EUR) su sadržali parafe tužilje i oba blagajnika, pri čemu je tužilja izvršila autorizaciju glavne blagajne (tako što su stanje novčanica za glavnu blagajnu i sef overeni pečatom i parafom tužilje kao kontrolora). Dana 11.09.2018. godine, gotovina nije brojana ni na početku radnog dana prilikom primopredaje ključa od sefa i gotovine iz sefa, niti na kraju radnog dana prilikom zatvaranja sefa (tako da je fascikla sa gotovinom iz blagajne kojom je bila zadužena blagajnik GG, koja je bila odsutna sa posla, ostala u sefu bez brojanja).

Dana 12.09.2018. godine otkriven je manjak u blagajni kojom je bila zadužena blagajnik GG (u iznosu od 15.000 evra), tako što je blagajnik VV (koja je menjala od 11.09.2018.godine) otvorila fasciklu sa novcem iz te blagajne. Po sazananju za postojanje manjka tužilja je, postupajući po proceduri banke, obavestila direktora filijale, koji je zatim obavestio višu instancu. Blagajnik GG je istoga dana, pošto su je obavestili o manjku, donela novac u filijalu, tako da je novac odložen u sef. Nakon toga, tužena je sprovela postupak utvrđivanja odgovornosti tužilje u skladu sa Pravilnikom o postupku utvrđivanja odgovornosti za povredu radne obaveze/kršenje radne discipline i utvrđivanja štete od 15.09.2015. godine koji je okončan donošenjem predmetnog rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji. Rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji je dostavljeno putem oglasne table dana 12.12.2018. godine. Pre donošenja rešenja o otkazu tužilji je dostavljeno upozorenje na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se tužilja izjasnila.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan nalazeći da su bili ispunjeni uslovi iz člana 179. stav 2. tačke 1. i 5. Zakona o radu za otkaz ugovora o radu tužilji zbog učinjene povrede radne obaveze na način i pod uslovima navedenim u pobijanom rešenju o otkazu ugovora o radu.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila poništaj rešenja tužene o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad, zaključivši da nisu bili ispunjeni zakonski uslovi za davanje otkaza ugovora o radu tužilje od strane tužene banke u smislu odredbe člana 179. stav 2. tačke 1. i 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 75/14), jer tužilja povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret nije učinila svojom krivicom. Prema stanovištu drugostepenog suda, nepostupanje tužilje u skladu sa Procedurom za zatvaranje blagajne glavnog blagajnika i Procedurom za otvaranje sefa banke, bilo je iz obične nepažnje, zbog prekomernog obima posla (rad i po 10 časova). Pored toga, za tuženu nije bilo štetnih posledica jer je tužilja čim je utvrdila nepravilnost (da nedostaje novac koji se nalazio u fascikli blagajnika GG) postupila po pravilima banke i obavestila direktora, a novac je od strane tog blagajnika bio odmah vraćen tuženoj.

Osnovano se revizijom tužene pobija drugostepena presuda zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Članom 179. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05 ... 95/18) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1.) i ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu (tačka 5.).

Članom 127. Kolektivnog ugovora tužene je kao povreda radne obaveze previđeno: nepridržavanje odnosno nesprovođenje odluka donetih od strane organa odnosno ovlašćenih lica poslodavca (tačka 3.), ponašanje/postupanje suprotno odredbama Statuta Banke, opštih akata poslodavca, kolektivnog ugovora i ugovora o radu (tačka 7.) i neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih dužnosti i obaveza propisanih odgovarajućom tačkom ugovora o radu zaključenog između zaposlenog i banke (tačka 15.)

Procedurom za zaključenje blagajne glavnog blagajnika (br. 03.01.01.03.) predviđena je, između ostalog, obaveza blagajnika da na kraju radnog dana pristupi brojanju novca svoje blagajne u prisustvu verifikatora (direktora filijale, zamenika direktora filijale, šefa filijale), uz predaju verifikatoru određenih dokumenata. Predviđena je, između ostalog, i obaveza verifikatora da autorizuje transakcije koje se odnose na transfer novca u sef, i da potpisom i pečatom overi štampani nalog „Dotacije između blagajne“ i da autorizuje transakciju koja se odnosi na knjiženje manjka/viška u decimalnom iznosu za RSD i potpisom i pečatom overi nalog transfera (korak 3.). Propisano je otvaranje sefa u skladu sa odgovarajućom procedurom za otvaranje sefa (korak 4.) i brojanje novca u sefu (korak 5.) u prisustvu verifikatora. Ukupan iznos prebrojanog novca zatečenog u sefu i novca dotiranog od glavnog blagajnika se upoređuje sa stanjem blagajne sefa u sistemu. Verifikator odobrava i autorizuje transakciju transfera potpisivanjem/ pečatiranjem štampane Dotacije i odobrenja ekrana u sistemu (korak 8.). Posle stavljanja novca u sef glavni blagajnik i verifikator overavaju i potpisuju preglede aktivnosti dokument „Stavljanje novčanica po valutama i apoenima“, nakon čega glavni blagajnik prelazi na zaključenje blagajne u sistemu putem verzije: zatvaranje blagajne, zatim sledi štampanje i potpisivanje pregleda aktivnosti blagajne glavnog blagajnika što radi glavni blagajnik, i autorizacije zatvaranja blagajne (korak 12.) kada verifikator pristupa odobravanja/autorizaciji zatvaranja blagajne putem verzije zatvaranje blagajne koji potpisuje i pečatom overava, između ostalog, pregled aktivnosti i ostale dokumentaciju koju još nije potpisao.

Procedurom za otvaranje sefa (br. 03.01.03.02.) tužene banke, predviđeno je da šef za odnose sa klijentima fizički otvara sef, nakon isteka perioda odloženog otvaranja u prisustvu glavnog blagajnika (korak 5.) i potvrđuje da stanje sefa nije narušeno i vrši vizuelnu kontrolu sadržaja sefa (korak 6.).

U konkretnom slučaju nesumnjivo je utvrđeno da je tužilja dana 10.09.2018. godine i 11.09.2018.godine izvršila povredu radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačke 1. i 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 95/18), člana 127. Kolektivnog ugovora tužene (tačke 3., 7.. i 15.) i tačke 15. ugovora o radu u vreme, na na način i pod uslovima navedenim u pobijanom rešenju o otkazu ugovora o radu.

Naime, neophodan uslov za postojanje otkaznog razloga zbog povrede radne obaveze je krivica zaposlenog za preduzetu radnju ili propuštanje da preduzme određenu radnju u cilju izvršenja radne obaveze koja predstavlja biće povrede radne obaveze i postojanje uzročne veze između između radnje (ili drugog nedozvoljenog postupanja zaposlenog) i učinjene povrede radne obaveze. Suprotno stanovištu drugostepenog suda, po oceni Vrhovnog kasacionog suda povredu radne obaveze tužilja je učinila svojom krivicom koja se sastoji u tome da kao šef filijale i kontrolor kod tužene banke dana 10.09.2018. godine i 11.09.2018.godine nije sprovodila aktivnosti zatvaranja i otvaranje blagajne (i sefa) na način kako je to propisano procedurama tužene banke, iako je svojim potpisima kao kontrolor verifikovala stanje gotovine u blagajnama zbog čega nije odmah uočen manjak u glavnoj blagajni (odnosno u blagajni kojom je bio zadužen jedan od blagajnika). Osnovano se revizijom tužene ukazuje da je za postojanje povrede radne obaveze dovoljno da je ona učinjena iz obične nepažnje s obzirom na to da Zakon o radu( osim kod odgovornosti zaposlenog za štetu) ne vrši stepenovanje krivice. Odgovornost tužilje kao šefa filijale banke, verifikatora i kontrolora je bila pojačana, pa sve i da se prihvati da je umor, usled rada dužeg od punog radnog vremena, doveo do nepridržavanja Procedure banke vezano za zatvaranje blagajne glavnog blagajnika krajem radnog dana 10.09.2018.godine, to ne bi dovelo do povoljnije odluke za tužilju jer je do povrede radne obaveze došlo i na početku sledećeg radnog dana 11.09.2018. godine, kada se kršenje Procedure za otvaranje sefa nije moglo pripisati umoru odnosno krajnjoj nepažnji tužilje. To što je manjak pokriven od strane zaposlenog koji je bio zadužen za jednu od blagajni ne oslobađa tužilju odgovornosti za učinjenu povredu radne obaveze.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak prvostepenog suda da su se u radnjama tužilje stekla obeležja povrede radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačke 1. i 5. Zakona o radu, člana 127. tačke 3., 5. i 7. Kolektivnog ugovora tužene i člana 20. tačke 3., 7. i 15. ugovora o radu, pa joj je pobijanim rešenjem tužene od 27.11.2018. godine zakonito prestao radni odnos. Pre otkaza ugovora o radu, tužena je tužilju pisanim putem upozorila na postojanje razloga za otkaz, u skladu sa obavezom iz člana 180. Zakona o radu. Kako je tužilji zakonito prestao radni odnos, to nema osnova da tužilja bude vraćena na rad kod tužene u smislu člana 191. Zakona o radu.

Zato je Vrhovni kasacioni sud preinačio drugostepenu presudu u preinačujućem delu, i potvrdio prvostepenu presudu u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja tužene o otkazu ugovora o radu i obavezivanju tužene da tužilju vrati na rad, kao i odluku o troškovima prvostepenog postupka koji su pravilno odmereni i dosuđeni tuženoj, dok je zahtev tužilje za naknadu troškova postupka odbijen.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Tuženoj na osnovu članova 165. stav 2. i 163. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP pripada tražena naknada troškova revizijskog postupka na ime troška sastava revizije u iznosu od 33.000,00 dinara čija je visina odmerena prema opredeljenom zahtevu tužene (član 163. stav 2. ZPP) u skladu sa Advokatskom Tarifom, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Zahtev tužilje za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju je odbijen kao neosnovan jer nisu bili potrebni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. ZPP, pa je na osnovu člana 165. stav 1. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić