.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2620/2021
25.10.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Slađane Nakić Momirović, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., Republika ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat u ..., protiv tuženog „Express Trans“ DOO Novi Sad, sa sedištem u Novom Sadu, čiji je punomoćnik Bojan Ristić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u stavu prvom presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 274/21 od 28.06.2021. godine, u sednici održanoj 25.10.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tuženog izjavljena protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u stavu prvom presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 274/21 od 28.06.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u stavu prvom presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 274/21 od 28.06.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1160/2018 od 15.10.2020. godine, utvrđena je vrednost predmeta spora u iznosu od 439.723,21 dinara, te je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu, za period od 20.01.2017. do 31.05.2018. godine, na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, na ime naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor, na ime razlike osnovne zarade, na ime uvećane zarade za rad na dan praznika koji je neradni dan, na ime uvećane zarade po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca (minuli rad), isplati iznose bliže označene u izreci, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 06.08.2020. godine do isplate, kao i zateznu kamatu obračunatu od dospelosti do 05.08.2020. godine u iznosima bliže označenim u izreci, dok je odbijen tužbeni zahtev u delu zatezne kamate preko dosuđenih iznosa i tužbeni zahtev u delu kojim je traženo da sud obaveže tuženog da tužiocu isplati neisplaćene dnevnice za odlazak u inostranstvo. Istom presudom, obavezan je tužilac da tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 88.737,00 dinara, u roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa presude, pod pretnjom izvršenja i odbijen je zahtev tužioca za oslobađanje od obaveze plaćanja troškova sudskih taksi.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 274/21 od 28.06.2021. godine, žalba tužioca je delimično usvojena, a rešenje o troškovima postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1160/2018 od 15.10.2020. godine preinačeno na način da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka, dok je u preostalom delu žalba tužioca odbijena, a žalba tuženog odbijena i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1160/2018 od 15.10.2020. godine u preostalom delu odluke o tužbenom zahtevu potvrđena. Istom presudom odbijeni su zahtevi stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka. Protiv pravnosnažnog rešenja o troškovima parničnog postupka sadržanog u stavu prvom presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 274/21 od 28.06.2021. godine, tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18, 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija iz člana 404. stav 1. ZPP. Naime, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava, a revident u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu procesnih odredaba ZPP prilikom donošenja odluke o troškovima parničnog postupka.
Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio posebnu reviziju, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 420. u vezi sa članom 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 28. stav 1. ZPP propisano je da kad je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, sastava suda, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Kako se revizijom tuženog pobija odluka o troškovima postupka, koji ne čine glavni zahtev, revizija nije dozvoljena jer je izjavljena protiv rešenja protiv koga se ne može izjaviti u smislu člana 420. ZPP. Na osnovu člana 420. stav 6. u vezi sa članom 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
