U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragana Živković, advokat iz ..., protiv tužene Specijalne bolnice za nespecifične plućne bolesti „Sokobanja“ iz Sokobanje, čiji je punomoćnik Pavle Vidanović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2195/2019 od 20.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 10.02.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2195/2019 od 20.05.2020. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužene za naknadu troškova postupka po reviziji.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2195/2019 od 20.05.2020. godine, potvrđena je presuda Osnovnog suda u Aleksincu, Sudska jedinica u Sokobanji P1 282/16 od 10.05.2019. godine, kojom je odbijen, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se poništi rešenje tužene od 10.11.2014. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i prestao radni odnos dana 12.11.2014. godine, kao i da se utvrdi da su mu u periodu od 21.04.2014. godine do 21.04.2015. godine, mirovala prava i obaveze na radu i po osnovu rada. Obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 152.250,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je dala odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje. U reviziji se ukazuje i na učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz tačke 12. istog člana koja, u smislu člana 407. stav 1. ZPP, ne može biti revizijski razlog.

Prema činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene, na radnom mestu doktor medicine – specijalista ... . Dana 04.03.2014. godine poslodavcu je podneo zahtev za odobravanje neplaćenog odsustva sa rada u trajanju od 12 meseci, u periodu od 21.04.2014. godine do 21.04.2015. godine, radi odlaska na stručno usavršavanje u inostranstvo o sopstvenom trošku, a upravni odbor tužene je na sednici održanoj 21.03.2014. godine takav zahtev odobrio. Na tu odluku su reagovali direktor i nadzorni odbor tužene, pa je tužilac obavešten da će mu odsustvo biti odobreno ukoliko zaključi sporazum sa tuženom, kojim se obavezuje da će vratiti 5.223.668,49 dinara, uplaćenih od strane tužene za njegovu prethodnu specijalizaciju 2006. godine, a kao mera obezbeđenja ukoliko se tužilac nakon specijalizacije ne vrati na rad. Kako je tužilac odbio da potpiše ponuđeni sporazum, direktor tužene je 17.06.2014. godine doneo rešenje kojim je odbio zahtev tužioca za odobrenje odsustva sa rada na vreme od 12 meseci. Tužilac je prvostepenom sudu podneo tužbu kojom je tražio poništaj navedenog rešenja, ali je njegov zahtev pravnosnažno odbijen presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 416/16 od 09.03.2016. godine. U to vreme tužilac je najpre zaključio ugovor o radu 24.02.2014. godine na određeno vreme od godinu dana sa JZZ Opštom bolnicom u ... i sa Kliničkim centrom iz ..., Republika ..., zatim ugovor o sprovođenju perioda prilagođavanja od 15.04.2014. godine na određeno vreme od 12 meseci sa Opštom bolnicom, a nakon završetka tog ugovora, tužilac je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme sa Opštom bolnicom od 01.02.2016. godine. U međuvremenu, tužena je dostavila tužiocu upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze iz člana 23. alineja 1. Ugovora o uređenju prava i obaveza iz radnog odnosa, u vidu neopravdanog odsustvovanja sa rada na koje se tužilac izjasnio, ali je tužena ovde pobijanim rešenjem donetim 10.11.2014. godine otkazala tužiocu ugovor o radu sa pratećim aneksima, zbog neopravdanog odsustva sa rada u periodu od 23.04.2014. godine do 05.11.2014. godine.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca, kao neosnovan.

Odredbom člana 78. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05... 75/14), propisano je da poslodavac može zaposlenom da odobri odsusvo bez naknade zarade (neplaćeno odsustvo), a da za vreme neplaćenog odsustva, zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa, ako za pojedina prava i obaveze zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drugačije određeno.

Odredbom člana 184. stav 2. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“ broj 107/05), propisano je da se zdravstveni radnik sa visokim obrazovanjem, posle završene specijalizacije može usavršavati i u užoj specijalnosti, pod uslovom da je obavljao poslove zdravstvene zaštite u skladu sa ovim zakonom, kao specijalista određene grane medicine, stomatologije, odnosno farmacije.

Odredbom člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br.24/05...95/18), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje, odnosno ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanja radnog odnosa iz člana 79. ovog zakona, odnosno neplaćenog odsustva iz člana 100. ovog zakona. Odredbom člana 179. stav 2. tačka 5. istog Zakona, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

U konkretnom slučaju, odlukom direktora tužene odbijen je zahtev tužioca za odobravanje neplaćenog odsustva sa rada, a tužbeni zahtev za poništaj rešenja direktora, odbijen je, kao neosnovan, pravnosnažnom sudskom odlukom. Tužilac je bio u obavezi da se posle prijema negativne odluke direktora vrati na rad i sačeka ishod prethodne parnice, a kako to nije učinio, neopradanim odsustvom sa rada u periodu od 17.06.2014. godine do 05.11.2014. godine, načinio je povredu radne obaveze predviđenu ugovorom o radu, kao osnov za prestanak radnog odnosa. Iz tih razloga, nije osnovan ni zahtev tužioca da se utvrdi da su mu u periodu od 21.04.2014. godine do 21.04.2015. godine mirovala prava i obaveze na radu i po osnovu rada, s obzirom da mu je radni odnos prestao dana 12.11.2014. godine.

S tim u vezi nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava. Neosnovani su revizijski navodi da nije pravilno cenjen prigovor zastarelosti potraživanja, jer su nižestepeni sudovi pravilno ocenili da je tužilac činio povredu radne obaveze od 17.06.2014. godine (prijema odluke direktora) do 05.11.2014. godine – do kada je tužena cenila njegovo ponašanje, odnosno nejavljanje na rad, te rok iz člana 184. stav 1. Zakona o radu nije istekao jer je predmetno rešenje tužene doneto 10.11.2014. godine. Ostalim navodima revizije se osporava utvrđeno činjenično stanje, što u smislu člana 407. stav 2. ZPP, ne može biti revizijski razlog.

Na osnovu izloženog, odlučeno je kao u izreci u smislu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić