U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragiša Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog Republičkog fonda PIO, Pokrajinski fond PIO, Filijala u ..., čiji je punomoćnik Nemanja Srzentić, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1469/21 od 14.06.2021. godine, u sednici održanoj dana 26.01.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1469/21 od 14.06.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 1/21 od 11.03.2021. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da tužiocu pripada jubilarna nagrada u iznosu od 127.105,60 dinara, te je obavezan tuženi da tužiocu isplati iznos od 127.105,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 100.026,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev u delu za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos parničnih troškova za period od presuđenja do izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1469/21 od 14.06.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je u usvajajućem delu presuda Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 1/21 od 11.03.2021. godine tako što je odbijen zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da mu pripada jubilarna nagrada u iznosu od 127.105,60 dinara i obaveže tuženi da mu isplati označeni iznos od 127.105,60 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka u usvajajućem delu, tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka u iznosu od 100.026,00 dinara, sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate, te da se obaveže tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postpuka u iznosu od 63.513,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 36.684,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Prema članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11, 55/14), revizija je uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408., a u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede postupka zbog kojih se ona može izjaviti u smislu odredbe člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac se nalazio u radnom odnosu kod tuženog do 31.10.2019. godine kada mu je prestao radni odnos zbog odlaska u starosnu penziju. Pre prestanka radnog odnosa kod tuženog tužilac je dana 20.08.2019. godine navršio 40 godina rada kod tuženog. Zbog čega se dana 16.10.2019. godine obratio tuženom sa zahtevom za dodelu jubilarne nagrade za navršenih 40 godina rada sa pozivom na Kolektivni ugovor 01 broj ...-.../... od 08.10.2019. godine. Rešenjem tuženog broj ...- .../.../.../... od 29.10.2019. godine odbijen je zahtev tužioca kao zaposlenog, za ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu za 40 godina rada provedenog u radnom odnosu kod tuženog sa obrazloženjem da je tužilac 40 godina rada u radnom odnosu kod tuženog navršio dana 20.08.2019. godine u koje vreme je kod tuženog bio na snazi Kolektivni ugovor 01 broj ...- .../... od 14.03.2016. godine koji je predviđao da zaposlen ima pravo na jubilarnu nagradu za 10, 20, 30 i 35 godina rada provedenog u radnom odnosu kod tuženog. Tek Kolektivnim ugovorom 01 broj ...-.../... od 08.10.2019. godine tuženi je predvideo pravo na jubilarnu nagradu za 40 godina provedenih u radnom odnosu, a čija primena je kod tuženog započeta sa danom 16.10.2019. godine. Utvrđeno je da visina neisplaćene jubilarne nagrade za tužioca za navršenih 40 godina rada kod tuženog iznosi 127.105,60 dinara, shodno članu 54. Kolektivnog ugovora tuženog od 08.10.2019. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvilno je Apelacioni sud u Novom Sadu odbio zahtev tužioca za isplatu jubilarne nagrade. Za svoju odluku dao je razloge koje u svemu kao pravilne i potpune prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Odredbom člana 120. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05...75/14) propisano je da opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može se utvridi pravo na isplatu jubilarne nagrade.

Sledi da Zakon o radu daje mogućnost, ali ne ustanovljava obavezu poslodavca da utvrdi pravo zaposlenog na isplatu jubilarne nagrade. Dakle, ne radi se o zakonskom pravu, već autonomnom pravu koje poslodavac može, ali i ne mora da prizna zaposlenom.

Pravo na jubilarnu nagradu se ne ostvaruje automatski samim navršavanjem potrebnog broja godina radnog staža zaposlenog, već je potrebno da kod poslodavca postoji opšti akt ili da je između poslodavca i zaposlenog ugovorom o radu predviđeno (priznato) ovo pravo. To pravo priznaje se zaposlenima koji su navršili određeni broj godina radnog staža.

Odredbom člana 47. stav 1. tačka 1. Kolektivnog ugovora tuženog broj .../... od 14.03.2016. godine bilo je propisano da poslodavac isplaćuje zaposlenom jubilarnu nagradu u skladu sa sredstvima odobrenim finansijskim planom, dok je članom 48. stav 1. istog predviđeno da zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu za 10, 20, 30 i 35 godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca ili drugim organizacijama za obavezno socijalno osiguranje...

Odredbom člana 54. stav 1. Kolektivnog ugovora tuženog broj ...-.../... od 08.10.2019. godine koji je stupio na snagu 16.10.2019. godine sa kojim danom je i otpočela njegova primena kod tuženog, propisano je da zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu za 10, 20, 30, 35 i 40 godina provedenih u radnom odnosu kod poslodavca i drugim organizacijama za obavezno socijalno osiguranje.

Imajući u vidu navedenu odredbu člana 54. stav 1. kolektivnog ugovora tuženog koji je u primeni kod tuženog od 16.10.2019. godine, kao i utvrđenu činjenicu da je tužilac 40 godina rada navršio dana 20.08.2019. godine, sledi da prema tada važećem članu 48. stav 1. Kolektivnog ugovora koji je bio u primeni nije bilo propisano ostvarivanje prava na jubilarnu nagradu po osnovu 40 godina rada provedenih u radnom odnosu kod tuženog, pa i po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je odbijen tužbeni zahtev tužioca za isplatu jubilarne nagrade kao neosnovan.

Kolektivni ugovor na koji se tužilac poziva ne predstavlja osnov za ostvarivanje njegovog prava na jubilarnu nagradu, jer je tužilac pravo na isplatu jubilarne nagrade stekao sa danom 20.08.2019. godine sa kojim je navršio 40 godina staža, dakle pre njegovog stupanja na pravnu snagu, pa kako isti nema povratno dejstvo, to tužilac ne može sa uspehom zahtevati isplatu po navedenom osnovu.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu navode revizije, posebno navode kojima tužilac ističe da kada je Kolektivni ugovor od 16.10.2019. godine stupio na pravnu snagu, radio kod tuženog, ali nalazi da ova okolnost nema značaja jer je bitan datum kada je navršio 40 godina staža. Tužilac je 40 godina staža navršio u vreme kada je kod tuženog bio u primeni Kolektivni ugovor koji nije predviđao pravo na isplatu jubilarne nagrade za 40 godina staža provedenih na radu, pa stoga tužilac ne može sa uspehom zahtevati isplatu novčanog iznosa po ovom osnovu.

Cenjeni su svi navodi revizije, ali kako se njima ne dovodi u pitanje pravilnost pobijane presude, to je Vrhovni kasacioni sud izostavio detaljnije obrazlaganje i odlučeno je kao u izreci primenom člana 414. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić