Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti ima bitnih povreda odredaba parničnog postupka na koje se revizijom ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tuženog ugovorom o radu na određeno vreme za period od 15.01.2018. godine do 15.04.2018. godine za obavljanje poslova „...“. Izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kod tuženog od 15.01.2018. godine, sistematizovano je novo radno mesto „...“ (za 1 izvršioca), za koje su bili propisani isti uslovi, stepen stručne spreme i opis poslova kao i za poslove „...“ (predviđeno 15 izvršilaca), s tim da „...“ obavlja još i nadzor, usmeravanje i koordinaciju rada ... Tužilja je dana 16.04.2018. godine sa tuženim zaključila ugovor o radu na neodređeno vreme radi obavljanja poslova „...“. Nakon toga, Izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta od 30.08.2018. godine, radno mesto „...“ je brisano, a tužilji zbog ukidanja radnog mesta otkazan ugovor o radu osporenim rešenjem od 15.08.2018. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je osporeno rešenje nezakonito i isto poništili. Naime, sudovi smatraju da je tuženi mogao nakon ukidanja radnog mesta „...“ da tužilju rasporedi na poslove „...“, koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi i koje je tužilja već obavljala, jer su na tim poslovima postojala upražnjena mesta, za koja je po pravilniku bilo predviđeno 15 izvršilaca, a bilo je raspoređeno osam. Takođe, prema stavu sudova navedeni Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji od 30.08.2018. godine, nije mogao da posluži kao zakonit osnov za donošenje rešenja o otkazu ugovora o radu od 15.08.2018. godine, s obzirom da još nije bio objavljen, niti je stupio na snagu u trenutku kada je osporeno rešenje doneto.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano se u reviziji tuženog ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 75/14), propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Prema navedenoj normi, poslodavac može da uvede tehnološke, ekonomske i organizacione promene, a ako njihova primena bude zahtevala smanjenje ili ukidanje određenih poslova, mora doći i do prestanka radnog odnosa zaposlenih koji su ih obavljali. Međutim, da bi otkaz bio zakonit, potrebno je da je poslodavac sproveo propisanu proceduru, kao i da je za radom određenog zaposlenog prestala potreba u objektivnom smislu, odnosno da je za obavljanjem poslova na koje je zaposleni bio raspoređen prestala potreba, a da poslodavac nije imao mogućnost da zaposlenog rasporedi na druge poslove za koje on ima stručne kvalifikacije i radne sposobnosti. U konkretnom slučaju, tužilja je obavljala poslove „...“ kao jedini izvršilac, a tuženi je promenu (tehnološka, ekonomska ili organizaciona) koja je osnov za prestanak potrebe za određenim poslom iskazao kroz Pravilnik o izmenama i dopunama pravilnika o sistematizaciji od 30.08.2018. godine, kojim je ukinuto navedeno radno mesto, a tužilja ostala višak i osporenim rešenjem od 15.08.2018. godine otkazan joj je ugovor o radu. Međutim, iz činjeničnog utvrđenja proizlazi da je tuženi imao upražnjeno radno mesto na koje je tužilju mogao da rasporedi, s obzirom na stručnu kvalifikaciju i činjenicu da je tužilja te poslove već obavljala. Takođe, tuženi nije pružio dokaz da je navedeni pravilnik (koji je poslužio kao osnov za donošenje osporenog rešenja), kako bi stupio na pravnu snagu, objavio pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu. Dužnost objavljivanja Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova, kao opšteg akta, propisana je i odredbom člana 196. stav 1. Ustava Republike Srbije, po kojem se opšti akti objavljuju pre stupanja na snagu, a u smislu stava 4. istog člana, stupaju na snagu najranije osam dana od dana objavljivanja, a ranije samo ako za to postoji opravdani razlog utvrđen prilikom njihovog donošenja.

Imajući u vidu navedeno, proizlazi da je u postupku donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužilji kao višku (čiji poslovi su ukinuti) tuženi protivpravno postupao što vodi oceni nezakonitosti osporenog rešenja o otkazu. Iz ovih razloga, ne stoje navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Neosnovani su navodi revizije da je tužilji trebalo dosuditi naknadu štete umesto vraćanja na rad kod tuženog, predviđenu članom 191. stav 7. Zakona o radu. Naime, u konkretnom slučaju, osporeno rešenje je poništeno kao nezakonito i utvrđeno da ne postoji osnov za prestanak radnog odnosa (znači isto nije poništeno iz proceduralnih razloga, što bi eventualno opravdalo takvu odluku suda), pa je kao posledica toga pravilno obavezan tuženi da tužilju vrati na rad shodno odredbi člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Ostalim navodima revizije se ističe pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a što ne može biti revizijski razlog, u smislu člana 407. stav 2. ZPP, pa je iz ovih razloga revizija tuženog odbijena i odlučeno kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Odbijen je i zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka, jer po ovom pravnom leku nije uspeo, pa je doneta odluka kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 165. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić