Odlučujući na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 10/2023), Vrhovni sud je ocenio da revizija tuženog nije izuzetno dozvoljena.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Iz navedenog proizilazi da su zakonom izričito propisani dodatni, posebni uslovi pod kojima revizijski sud može izuzetno dozvoliti reviziju i odlučiti o ovom pravnom leku i onda kada revizija nije dozvoljena na osnovu člana 403. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

U reviziji se određeno ne ukazuje na ispunjenje tih uslova u ovoj pravnoj stvari koja za predmet ima novčano potraživanje, a ne statusno pitanje.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i odluka nižestepenih sudova, kao i razloge iznete u reviziji, Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog primenom člana 404. stav 1. ZPP. Po oceni Vrhovnog suda, uz reviziju nisu priložene pravnosnažne presude donete u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima kojima se potvrđuje tvrdnja revidenta o odstupanju od prakse sudova i o dozvoljenosti posebne revizije u cilju ujednačavanja sudske prakse. Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava ne opravdavaju ni potrebu odlučivanja radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti novog tumačenja prava. Pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse u primeni materijalnog prava, po principu da se za isti rad plaća ista zarada i da tužilac ostvaruje pravo na naknadu zarade za ostvarene sate prekovremenog rada, rada noću i rada na dan praznika, na teret onog za koga je rad obavljao i imao uvid u ostvarene sate rada, a koji mu je isplaćivao naknadu za rad bez uvećanja za prekovremeni rad, rad noću i rad na dane praznika koji su neradni.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tuženog primenom instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, pa je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba je podneta 02.10.2020. godine. Vrednost predmeta spora iznosi 57.390,30 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora evidentno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije, to je Vrhovni sud našao da revizija tužioca nije dozvoljena primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić