Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11...18/20) i ustanovio da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stava 2. tačke 2) ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u periodu od 2009. godine do 2011. godine bio zaposlen u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Žubor Kuršumlija. Odlukom o osnivanju PD Žubor DOO Kuršumlija, koju je Vlada donela 13.12.2012. godine, osnovano je privredno društvo Žubor DOO Kuršumlija. Članom 5. stavom 1. odluke propisano je da društvo posluje sredstvima u državnoj svojini, a članom 6. da je osnivač društva Republika Srbija. Članom 53. odluke propisano je da danom početka rada PD Žubor DOO Kuršumlija prestaje sa radom Specijalna bolnica za rehabilitaciju Žubor Kuršumlija. Članom 52. odluke propisano je da zaposleni u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Žubor Kuršumlija nastavljaju sa radom u PD Žubor DOO Kuršumlija, a svoja prava ostvaruju u skladu sa zakonom i opštim aktima. Tužiocu u periodu od januara do decembra 2014. godine nije isplaćena minimalna zarada u PD Žubor DOO Kuršumlija. Visina neisplaćene minimalne zarade utvrđena je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko – finansijske struke. U toku ove parnice nad PD Žubor DOO Kuršumlija je pokrenut postupak prinudne likvidacije.

Prema stanovištu prvostepenog suda, tužbeni zahtev je usvojen primenom člana 111. Zakona o radu i člana 14. Zakona o stečaju jer tužiocu, kao zaposlenom u PD Žubor DOO Kuršumlija, nije isplaćena minimalna zarada u 2014. godini, a tužena je odgovorna za naknadu minimalne zarade kao osnivač navedenog privrednog društva.

Prema stanovištu drugostepenog suda, tužbeni zahtev je odbijen, primenom članova 228. i 231. ZPP, jer tužilac nije dokazao da je 2014. godine bio u radnom odnosu u PD „Žubor“ DOO Kuršumlija.

Revizijom se osnovano ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava. Drugostepeni sud je utvrdio da je tužilac bio zaposlen u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Žubor do 2011. godine, ali je na osnovu pogrešne primene odredaba Odluke o osnivanju PD Žubor DOO Kuršumlija pogrešno zaključio da tužilac 2014. godine nije bio zaposlen u PD Žubor DOO Kuršumlija. Članom 52. Odluke o osnivanju PD Žubor DOO Kuršumlija od 13.12.2012. godine propisano je da zaposleni u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Žubor Kuršumlija nastavljaju sa radom u Društvu, a svoja prava ostvaruju u skladu sa zakonom i opštim aktima. Iz navedenog sledi da je tužilac od osnivanja PD Žubor DOO Kuršumlija bio zaposlen u tom privrednom društvu. Tužena je u toku postupka isticala da 2014. godine, na koju se tužbeni zahtev odnosi, tužilac nije bio zaposlen u PD Žubor DOO Kuršumlija. Na osnovu člana 231. ZPP, tužena je bila dužna da dokaže da je radni odnos tužiocu u PD Žubor DOO Kuršumlija prestao pre 2014. godine jer tužilac nema mogućnost da dokaže negativnu činjenicu da mu radni odnos nije prestao.

Tužena nije dokazala da je tužiocu radni odnos prestao pre 2014. godine. Tužiocu u 2014. godini nije isplaćena minimalna zarada, pa je prvostepeni sud na osnovu pravilne primene člana 111. Zakona o radu usvojio tužbeni zahtev. Pravilno je stanovište prvostepenog suda da je na osnovu člana 14. stavova 1. i 3. Zakona o stečaju tužena Republika Srbija za naknadu minimalne zarade odgovorna tužiocu solidarno sa PD Žubor DOO Kuršumlija jer je to društvo poslovalo sredstvima u državnoj svojini, a osnovala ga je tužena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 416. stava 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 165. stava 2. u vezi članova 153. i 154. ZPP, obavezao tuženu da tužiocu naknadi troškove revizijskog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara koji se odnosi na nagradu punomoćniku za sastav revizije.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić