U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti su učinjene neke druge bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos kod tužene, nakon obavljenog pripravničkog staža, počev od 2012. godine, po osnovu više ugovora o radu na određeno vreme, na radnom mestu „...“. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Šapcu P1 221/15 od 21.03.2016. godine, poništeno je, kao nezakonito rešenje tužene od 30.06.2015. godine, na osnovu kojeg je tužiocu prestao radni odnos 29.06.2015. godine i obavezana je tužena da tužioca vrati na rad. Ugovorom o radu od 31.10.2016. godine, ugovoreno je da će tužilac obavljati poslove radnog mesta „...“ na određeno vreme, na upražnjenom radnom mestu do dobijanja saglasnosti za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme. Rešenjem direktora tužene od 31.08.2021. godine tužiocu je prestaje radni odnos 31.08.2021. godine, a u obrazloženju rešenja navedeno je da je tužilac zasnovao radni odnos na određeno vreme ugovorom o radu od 31.10.2016. godine i da su se stekli uslovi za prestanak radnog odnosa zbog isteka roka na koji je zasnovan, shodno članu 175. stav 1. tačka 1. Zakona o radu, dok je rešenjem direktora tužene od 07.09.2021. godine o ispravci navedenog rešenja, ispravljena greška u rešenju od 31.08.2021. godine u pogledu roka za izjavljivanje pravnog leka i podnošenja tužbe sudu. Rešenjem Upravnog odbora tužene od 24.09.2021. godine, odbijen je prigovor tužioca izjavljen protiv navedenog prvostepenog rešenja direktora tužene. Nakon što je tužiocu prestao radni odnos tužena je raspisala konkurs za prijem u radni odnos na neodređeno vreme 20 izvršilaca, među kojima i na radno mesto „...“, ali tužilac nije imao saznanje da je taj konkurs objavljen, tako da nije ni učestvovao na tom konkursu.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca.

Zakon o radu, na opšti način reguliše radnopravne odnose, tako što propisuje rad na neodređeno vreme kao pravilo, a rad na određeno vreme kao izuzetak koji je moguć pod jasno propisanim uslovima. Na položaj i prava zaposlenih u predškolskim ustanovama primarno se primenjuje Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, dok se u pogledu pitanja koja tim posebnim propisom nisu regulisana, supsidijarno primenjuje Zakon o radu kao matični zakon u oblasti rada (član 2. stav 2. Zakona o radu).

Prema članu 132. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“ br. 72/2009-66, 52/2011-22, 55/2013-34, 35/2015-3, 68/2015-69, 62/2016-14 US), koji se primenjivao u vreme kada je tužilac zaključio ugovor o radu na određeno vreme propisano je da ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme bez konkursa lice: 1) radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana; 2) do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu; 3) do izbora kandidata – kada se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove – do završetka školske godine; 4) radi izvođenja verske nastave.

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 88/2017, 27/2018 – dr. zakon, 10/2019, 27/2018 – dr. zakon, 6/2020, 129/2021), članom 155. stav 2. propisano je da ustanova može da primi u radni odnos na određeno vreme lice: 1) radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana; 2) radi obavljanja poslova pedagoškog asistenta, odnosno andragoškog asistenta, dok je stavom 3. istog člana propisano da izuzetno, ustanova bez konkursa može da primi u radni odnos na određeno vreme lice: 1) radi zamene odsutnog zaposlenog do 60 dana; 2) do izbora kandidata – kada se na konkurs za prijem u radni odnos na neodređeno vreme ne prijavi nijedan kandidat ili nijedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine; 3) do preuzimanja zaposlenog, odnosno do konačnosti odluke o izboru kandidata po konkursu za prijem u radni odnos, a najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine; 4) radi izvođenja verske nastave, dok je stavom 9. istog člana propisano da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Saglasno napred iznetom, donošenjem Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 88/2017), ustanova bez konkursa može da primi u radni odnos na određeno vreme lice najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine, osim radi zamene odsutnog zaposlenog.

Tužilac je prema ugovoru o radu od 31.10.2016. godine zasnovao radni odnos kod tužene na radnom mestu ..., na određeno vreme, do dobijanja saglasnosti za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme. S obzirom na to da je tužilac zasnovao radni odnos na određeno vreme kod tužene na osnovu člana 132. stav 1. tačka 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja koji se primenjivao u to vreme, pa kako je u međuvremenu donošenjem novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, propisano da ustanova bez konkursa može da primi u radni odnos na određeno vreme lice najkasnije do 31. avgusta tekuće školske godine, osim radi zamene odsutnog zaposlenog, pa kako je tužilac zaključio ugovor o radu na određeno vreme bez konkursa, to je tužiocu radni odnos kod tužene prestao po samom zakonu - zbog proteka roka na koji se ugovor može zaključiti, zbog čega su sporna rešenja tužene kojima je tužiocu otkazan ugovor o radu na određeno vreme zakonita, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi.

Stoga su neosnovani navodi revizije kojima se ukazuje da se nisu stekli uslovi za prestanak radnog odnosa, pošto uslov nije nastupio, da radni odnos nije bio oročen do isteka školske godine, da je tužilac radio na upražnjenom radnom mestu i da je tu trebao da radi do dobijanja saglasnosti za zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme, da je njegov radni odnos mogao biti zasnovan samo na neodređeno vreme nakon dobijanja saglasnosti, te da nije nastupio nikakav razlog da mu radni odnos prestane baš 31.08.2021. godine. Navodi su neosnovani, jer je tužiocu radni odnos prestao po samom zakonu – protekom roka na koji se ugovor na određeno vreme može zaključiti. Takođe, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da radni odnos tužioca ne može da preraste iz radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme po Zakonu o radu, imajući u vidu da se zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa u ustanovama predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja reguliše posebnim zakonom – Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a ne Zakonom o radu. Zbog toga se u ovom slučaju primenjuje matični zakon kao lex specialis, kojim je propisano da radni odnos na određeno vreme ne može da preraste u radni odnos na neodređeno vreme.

Neosnovani su navodi revizije da u ovom slučaju ima mesta primeni člana 32. stav 2. Zakona o radu, s obzirom da Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ne predviđa mogućnost zasnivanja radnog odnosa na neodređeno vreme bez konkursa (osim u slučaju prezumanja zaposlenog), pa shodno navedenom, ne smatra se da je zasnovan radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković