U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Hadžića, predsednika veća, Mirjane Andrijašević i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Surla, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Bezbednosno-informativna agencija sa sedištem u Beogradu, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1549/21 od 13.05.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 29.09.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana, revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1549/21 od 13.05.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1549/21 od 13.05.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3588/18 od 10.12.2020. godine, kojom je odbačena tužba tužioca AA u delu u kojem je tražio da se utvrdi da je tužilac bio u radnom odnosu kod Jedinice za specijalne operacije Resora državne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, pravnom prethodniku tužene Republike Srbije Bezbednosno- informativne agencije sa sedištem u Beogradu u vremenskom periodu od 01.05.1998. godine do 25.10.1999. godine na radnom mestu ..., što je tuženi dužan da trpi i prizna, a odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da na ime i za račun tužioca obračuna i uplati doprinose za zdravstveno osiguranje na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Filijala za Grad Beograd, doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti i na račun Nacionalne službe za zapošljavanje Filijala Grad Beograd i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na račun Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Filijala za Grad Beograd na iznose isplaćene zarade po stopama na dan uplate i to: maj 1998. godine, jun 1998. godine, jul 1998. godine, avgust 1998. godine, septembar 1998. godine, oktobar 1998. godine, novembar 1998. godine, decembar 1998. godine, januar 1999. godine, februar 1999. godine, mart 1999. godine, april 1999. godine, maj 1999. godine, jun 1999. godine, jul 1999. godine, avgust 1999. godine, za septembar 1999. godine, za period od 01. do 25. oktobra 1999. godine, kao neosnovan. Obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka isplati iznos od 261.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda postupka iz 407 stav 1 tačka 3. Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20 – u daljem tekstu ZPP), Vrhovni kasacioni sud je odlučio da revizija tužioca nije osnovana.

Pobijana presuda doneta je bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374 stav 2 tačka 2 ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se ukazuje na bitnu povrede postupka iz člana 374 stav 2 tačka 12 koja ne može biti razlog za izjavljivanje revizije u smislu odredbe člana 407.ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je od maja 2008 godine do 25.10.1999.godine radio kod tužene RS, na poslovima ..., ... i to kao pripadnik Jedinice za specijalne operacije Resora državne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova. U periodu od 01.05.1998. godine do 25.10.1999. godine, nalazio se na spisku pripadnika angažovanih u rezervnom sastavu Jedinice, a rešenjem MUP- a RS od 13.05.1999. godine, kao pripadnik MUP-a Resora državne bezbednosti, koji se naročito istakao u obavljanju bezbednosnih zadataka, nagrađen je ručnim satom. Prema uverenju MUP-a RS od 23.08.2005. godine tužilac je u radnom odnosu u MUP-u RS od 25.10.1999. godine. Tužilac se zahtevima od 02.02.2006. godine i 07.10.2008. godine obraćao Bezbednosno-informativnoj agenciji radi izdavanja potvrde da je u periodu od 01.05.1998. godine do 25.10.1999. godine bio angažovan u rezervnom sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova, radi regulisanja radnog staža, kao i Direkciji policije dana 20.11.2008. godine. Dopisom načelnika uprave MUP-a RS od 05.10.2006. godine, tužilac je obavešten da je uvidom u dosije utvrđeno da je zasnovao radni odnos u Ministarstvu unutrašnjih poslova bivše RDB-JSO počev od 25.10.1999. godine i da se na radu u pomenutom resoru nalazio sve do 15.04.2002. godine kada je raspoređen u bivšu RDB – JSO.Tužilac je dopisom načelnika uprave MUP-a RS od 17.04.2008. godine obavešten da Uprava za ljudske resurse ne raspolaže evidencijom o rezervnom sastavu MUP JSO u periodu od 01.05.1998. godine do 25.10.1999. godine, te je upućen da se radi regulisanja svog radnopravnog statusa obrati Bezbednosno- informativnoj agenciji. Prema rešenju MUP-a RS od 01.09.2010. godine, tužiocu zaposlenom u Ministarstvu unutrašnjih poslova i Protivterorističkoj jedinici radni odnos je prestao 10.09.2010. godine sa pravom na penziju i pre ispunjavanja opštih uslova za sticanje starosne penzije, zbog ispunjenja uslova iz člana 139. Zakona o policiji i člana 40. Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Prema uverenju MUP RS od 13.07.2016. godine tužilac nije preuzet iz Ministarstva unutrašnjih poslova u Bezbednosno-informativnu agenciju po njenom obrazovanju shodno odredbi člana 27. stav 2. Zakona o BIA i nikada sa BIA nije potpisao sporazum, koji je pojedinačno zaključen sa svakim preuzetim radnikom, a na osnovu takvih sporazuma su donošena rešenja o raspoređivanju. Tužilac je maja meseca 1998. godine pozvan da radi u Ministarstvo unutrašnjih poslova u jedinici JSO i u spornom periodu primao zaradu na ruke ili mu je dostavljene na kućnu adresu, ali je od oktobra 1999. godine dobio rešenje o stalnom radnom odnosu u MUP RDB. Tužba u ovoj parnici podneta je 09.10.2009. godine.

Prvostepeni sud je odbacio tužbu u delu zahteva za utvrđenje, jer tužilac nije poštovao obavezan postupak propisan odredbom člana 71. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, a propuštanjem da poštuje taj obavezni postupak izgubio je pravo na sudsku zaštitu svog radnopravnog statusa uprkos nespornoj činjenici da je u periodu od 01.05.1998. godine do 25.10.1999. godine radio kod tužene Republike Srbije na radnom mestu ..., kao pripadnik Jedinice za specijalne operacije RDB MUP. Prvostepeni sud je posledično odbio, kao neosnovan, zahtev tužioca za uplatu doprinosa za obavezno osiguranje.

Drugostepeni sud je potvrdio presudu prvostepenog suda.

S obzirom na utvrđeno činjenično stanje pravilno su nižestepeni sudovi primenili pravo kada su odbacili tužbu tužioca za utvrđenje da je bio u radnom odnosu kod tuženog u navedenom periodu.

Revizijski sud ne prihvata u reviziji izražen pravni stav o tome da bi na utvđeno činjenično stanje trebalo primeniti Zakon o radu ( „Službeni glasnik RS“, br.24/05,61/2005,54/2009,32/2013, 75/2014 I 113/2017). Kod činjenice da tužilac zahteva utvrđenje radnog odnosa za period od 01.05.1998. godine do 25.10.1999. godine, ne može se Zakon o radu primenjivati retroaktivno, a Zakon o radnim odnosima („Službeni glasnik RS“ broj 55/96 ) primenjivao se samo supsidijarno. Prema članu 32. Zakona o unutrašnjim poslovima („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 44/91, 79/91 i 54/96, važećeg u spornom periodu) na radnike Ministarstva unutrašnjih poslova primenjivali su se propisi o državnoj upravi i radnim odnosima, zdravstvenom, penzijskom i invalidskom osiguranju i o obrazovanju, ako ovim zakonom nije drukčije propisano. Prema članu 20. stav 1. Zakona o Bezbednosno- informativnoj agenciji koja je preuzela poslove Resora državne bezbednosti, u kome je tužilac radio u spornom periodu, a i kasnije, propisano je da se na prava i dužnosti i odgovornosti po osnovu radnog odnosa na pripadnike Agencije primenjuju propisi koji važe za radnike ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.

Prema članu 1. stav 3. Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 48/91 sa izmenama i dopunama) na zaposlene u državnim organima na izabrana odnosno postavljena lica primenjuju se propisi o radnim odnosima u pogledu onih prava i obaveza i odgovornosti koja tim zakonom nisu posebno uređeni. Prema tome, zakonski uslovi za priznavanje prava iz radnog odnosa u spornom periodu se cene prema odredbama Zakona o unutrašnjim poslovima, kao i Zakona o radnim odnosima u državnim organima, kao specijalnim propisima za zaposlene u MUP-u i supsidijarno Zakona o radnim odnosima. Pravilnom primenom odredbe člana 71. Zakona o radnim odnosima u državnim organima utvrđeno je da je tužilac prekludiran u pravu da traži sudsku zaštitu za utvrđenje da je u spornom periodu bio u radnom odnosu kod tužene.

Tužba u ovoj parnici podneta je 09.10.2009. godine, a tužilac je za povredu svog prava saznao iz uverenja MUP-a RS od 23.08.2005. godine kojim je navedeno da je tužilac u radnom odnosu u MUP-u RS od 25.10.1999. godine, dopisa načelnika uprave MUP-a RS od 05.10.2006. godine, kojim je tužilac obavešten da je uvidom u dosije utvrđeno da je zasnovao radni odnos u Ministarstvu unutrašnjih poslova RDB JSO počev od 25.10.1999. godine i dopisa načelnika uprave MUP-a RS od 17.04.2008. godine kojom je tužilac obavešten da uprava za ljudske resurse ne raspolaže evidencijom o radnom angažovanju tužioca u rezervnom sastavu MUP-a RS u periodu od 01.08.1998. godine do 25.10.1999. godine. Po prijemu navedenih akata u kojima je nedvosmisleno navedeno da je radni odnos u Ministarstvu unutrašnjih poslova zasnovao 25.10.1999. godine, tužilac nije izjavio prigovor i nije blagovremeno podneo tužbu u roku od 15 dana, već je to učinio tek 09.10.2009. godine, posle zakonom propisanog roka, zbog čega je njegova tužba morala biti odbačena, kao neblagovremena.

Ostalim revizijskim navodima tužioca osporava se utvrđeno činjenično stanje ( prijem potvrde iz koje bi saznao da mu nije priznat staž u spornom periodu i uplaćeni doprinosi) i ukazuje na bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, što sve nisu revizijski razlozi, shodno odredbi člana 407. ZPP.

Neosnovani su ostali revizijski razlozi o nepravilnom potvrđivanju presude kojom je odbijen zahtev za uplatu doprinosa u spornom periodu, jer kako je tužilac prekludiran sa tužbom za utvrđenje da je bio u radnom odnosu, to je pravilno potvrđena odluka o posledičnom odbijanju tužbenog zahteva za uplatu doprinosa u spornom periodu.

Imajući u vidu iznete razloge, Vrhovni kasacioni sud odlučio je kao u izreci na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Zoran Hadžić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić