U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Nikolić, advokat iz ..., protiv tužene Javne ustanove turističke organizacije Grada ..., koga zastupa Ivica Kostić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 304/21 od 14.07.2021. godine, u sednici održanoj 05.05.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

Delimično se USVAJA revizija tužioca.

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 304/21 od 14.07.2021. godine u delu stava 1. i stava 4. izreke i presuda Osnovnog suda u Vranju P1 444/2019 od 21.10.2020. godine u stavu 2. i stavu 3. izreke, tako što se USVAJA tužbeni zahtev tužioca, poništava kao nezakonito rešenje tužene o otkazu ugovora o radu broj ...-.../... od 23.07.2019. godine i nalaže tuženoj da tužioca vrati na rad u roku od osam dana od dana prijema presude.

U ostalom delu revizija tužioca se ODBIJA kao neosnovana.

Svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 444/2019 od 21.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tužene kojim je utvrđen prestanak potrebe za radom tužioca broj ...-.../... od 23.07.2019. godine, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tužene o otkazu ugovora o radu broj ...-.../.. od 23.07.2019. godine, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se naloži tuženoj da tužioca vrati na rad, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 78.750,00 dinara u roku od osam dana od pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 304/21 od 14.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Vranju P1 444/2019 od 21.10.2020. godine u stavu prvom, drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je ista presuda u stavu četvrtom izreke, tako što je obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 62.250,00 dinara u roku od osam dana od dana prijema presude, dok se zahtev tužioca za naknadu troškova u većem iznosu od dosuđenog tom presudom do traženih 78.750,00 dinara, odbija kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija tužioca delimično osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je ugovorom o radu od 30.11.2012. godine zasnovao radni odnos kod tužene na neodređeno vreme na mestu ..., a kasnije raspoređen na radno mesto ... . Zadnjim aneksom ugovora o radu premešten je na radno mesto ... . Postupajući po odredbama Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“ br. 68/15, 10/15) Skupština grada Vranja je utvrdila maksimalan broj zaposlenih u sistemu lokalne samouprave i tuženoj odredila najviše 26 zaposlenih. U skladu sa odlukom osnivača, tužena je sprovela postupak utvrđivanja viška zaposlenih, tako što je najpre donela novi Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova dana 21.01.2019. godine, a zatim i Odluku o pokretanju postupka utvrđivanja viška zaposlenih dana 19.06.2019. godine. Predlog Programa za rešavanje viška zaposlenih dostavila je Nacionalnoj službi za zapošljavanje i reprezentativnim sindikatima zaposlenih. Usvojila je Program i sprovela anketu među zaposlenima. Kako je novim Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova ukinuto radno mesto na kojem je radio tužilac, tužena ga je obavezala da je druga javna gradska ustanova (sportska hala) raspisala interni konkurs radi popunjavanja upražnjenih mesta diplomiranog pravnika i ekonomiste. Tužilac je negativno odgovorio na anketno pitanje o dobrovoljnom prestanku radnog odnosa kao i na ponudu za prijavu na interni konkurs. Ukazao je da kod tužene postoji upražnjeno radno mesto ..., ali mu je tužena odgovorila da se radi o trenutnom stanju, jer je zaposlena koja je obavljala te poslove (BB) imenovana za ... JU Centra za razvoj lokalnih usluga i socijalne zaštite u ..., zbog čega joj radni odnos kod tužene miruje, tako da i to radno mesto nije upražnjeno. Tužilac je dana 25.03.2019. godine tuženoj uputio dopis da ga rasporedi na trenutno upražnjeno radno mesto BB koja je imenovana na poslove ... JU Centra za razvoj lokalnih usluga i socijalne zaštite u ... . Međutim, tužena je istog dana tj. 25.01.2018. godine zaključila ugovor na određeno vreme do 31.12.2012. godine sa VV iz ... za obavljanje poslova i zadataka za koje je tužilac tražio da bude raspoređen.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, nižestepeni sudovi su zaključili da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. Ovo iz razloga što je shodno odredbama Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i Odluke Skupštine grada Vranja kojom je utvrđen maksimalan broj zaposlenih u sistemu lokalne samouprave, tužena donela Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova dana 21.01.2019. godine, a zatim i Odluku o pokretanju postupka utvrđivanja viška zaposlenih dana 19.06.2019. godine. Celokupni postupak je sproveden u skladu sa zakonom. Kako je Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova ukinuto radno mesto tužioca, o tome je uredno obavešten kao i da postoji upražnjeno radno mesto ... za koje mesto tužilac nije bio zainteresovan, u vezi koga je raspisan interni konkurs od strane sportske hale u .... Kako nije postojalo radno mesto da bude raspoređen, to je tužiocu prestao radni odnos u skladu sa zakonom. Činjenica da je isti predsednik sindikalne organizacije nije uzrok njegovog proglašenja viškom jer je po sistematizaciji radnih mesta, mesto na kojem je tužilac radio je ukinuto. Tužiocu je otkaz ugovora o radu izvršen u svemu u skladu sa članom 179. Zakona o radu jer se isti našao u situaciji tehnološkog viška. Tužilac nije mogao biti raspoređen na mesto BB, koja je imenovana na poslovima ... JU Centra za razvoj lokalnih usluga i socijalne zaštite u ..., jer je dana 25.01.2018. godine u odnosu na nju doneto rešenje o mirovanju radnog odnosa do prestanka funkcije na kojoj je imenovana a osim toga 25.03.2019. godine za obavljanje poslova na kojim je radila ranije BB zaključen je ugovor o radu na određeno vreme do 31.12.2019. godine sa VV iz ... . Stoga tužilac nije ni mogao biti raspoređen na naznačeno radno mesto bez obzira na njegov zahtev.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovakvo pravno stanovište nižestepenih sudova u pogledu neosnovanosti dela tužbenog zahteva za poništaj rešenja tužene broj ...-.../... od 23.07.2019. godine kojim je utvrđen prestanak potrebe za radom tužioca je pravilno. Tužena je do donošenja tog rešenja postupala u svemu u skladu sa zakonom. Skupština grada Vranja je utvrdila maksimalan broj zaposlenih u sistemu lokalne samouprave i tuženoj opredelila maksimalan broj zaposlenih. Tužena je u skladu sa tim donela novi Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova dana 21.01.2019. godine, a zatim i Odluku o pokretanju postupka utvrđivanja viška zaposlenih i iste dostavila NSZ i reprezentativnim sindikatima zaposlenih. Usvojila je Program rešavanja viška zaposlenih. Pravilnikom je ukinuto radno mesto tužioca pa je pravilno doneto rešenje od 23.07.2019. godine kojim je utvrđen prestanak potrebe za radom tužioca.

Međutim, nastankom takve situacije, tuženi je bio u obavezi da u slučaju mogućnosti i postojanja odgovarajućeg radnog mesta tužioca rasporedi na to mesto bez obzira da li bi to bilo na neodređeno ili određeno vreme. Radnik BB je tada već bila imenovana na poslove ... JU Centra za razvoj lokalnih usluga i socijalne zaštite u ... . To znači da je bilo upražnjeno radno mesto ... . Dana 25.03.2019. godine, nakon dobijanja rešenja da je prestala potreba za njegovim radom, tužilac je tražio da bude raspoređen upravo na napred naznačeno upražnjeno radno mesto. Umesto da odluči o tom zahtevu, tužena istog dana na to radno mesto angažuje VV i zaključuje ugovor o radu na određeno vreme. Na takav način tužena je očigledno postupala sa ciljem da eliminiše tužioca da u takvoj situaciji bude raspoređen na naznačeno radno mesto pa i na određeno vreme. Na takav način tužena je postupala suprotno odredbi člana 154. Zakona o radu, što je ishodovalo neminovnost preinačenja nižestepenih odluka u tom delu.

Shodno iznetom, na osnovu člana 416. stav 1. i člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Odluku o troškovima postupka sud je doneo na osnovu člana 153. stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić