Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan Jovanović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Odred žandarmerije u Kraljevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3404/18 od 05.12.2019. godine, u sednici održanoj 18.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3404/18 od 05.12.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3404/18 od 05.12.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 23/17 od 27.06.2018. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužiocu, na ime neisplaćenog dodataka na platu po osnovu noćnog rada, prekovremenog rada i noćnog rada za vreme rada na vanrednom posebnom obezbeđenju, u periodu od 01.01.2014. godine do 31.12.2016. godine, plati ukupno 106.527,74 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zateznom kamatom, bliže određenim ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 74.310,55 dinara sa zakonskom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3404/18 od 05.12.2019. godine, stavom prvim izreke žalba tužene je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena u delu stava prvog izreke kojim je obavezana tužena da tužiocu isplati na ime neisplaćenog dodatka na platu po osnovu prekovremenog rada za period od marta 2014. godine zaključno sa septembrom 2016. godine pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom u visini i na način bliže određen ovim delom stava prvog izreke. Stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke i predmet u ukinutim delovima vraćen istom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11,…87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata naknade zarade tužiocu za prekovremeni rad. O ovom pravu tužioca i visini tražene razlike, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate razlike u zaradi podneta je 04.01.2017. godine, a preinačena povećanjem tužbenog zahteva 30.04.2018. godine kojim je tužilac tražio isplatu 106.527,74 dinara. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 91.186,72 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da je revizija tužene nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić