Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 257/20 od 20.02.2020. godine, stavom prvim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužioca izjavljena protiv stava trećeg izreke prvostepene presude. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda sadržana u stavu četvrtom, petom i šestom izreke. Stavom trećim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv presude drugostepenog suda, tužilac je izjavio reviziju na deo odluke koji se odnosi na isplatu zakonske zatezne kamate, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404.stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 404. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020), Vrhovni kasacioni sud je zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.

Prema odredbi člana 404. stava 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava.

Prema stavu 2. istog člana ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije ocenjuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse i u interesu ravnopravnosti građana, u vezi isplate zakonske zatezne kamate na dosuđene iznose glavnog duga. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

U konkretnom slučaju, nižestepeni sudovi su ocenili da je neosnovan zahtev tužioca kojim je tražena naknada regresa za korišćenje godišnjeg odmora s obzirom da je ova naknada isplaćivana tužiocu kroz platu, a odluka o isplati zakonske zatezne kamate na iznose neisplaćenih dnevnica doneta je u smislu člana 324. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, kojom je propisano da ukoliko rok za ispunjenje obaveze nije određen, dužnik dolazi u docnju kada ga poverilac pozove da ispuni obavezu. O pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stava 1. ZPP i odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu člana 410. stava 2. tačke 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Prema odredbama člana 28. ZPP za utvrđivanje prava na izjavljivanje revizije merodavna je samo vrednost predmeta spora glavnog tužbenog zahteva, a kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir, ako ne čine glavni zahtev.

Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepene presude kojom je odlučeno o sporednom traženju tužioca, koje ne čini njegovo glavno potraživanje, to je i revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari, podneta je 29.01.2013. godine i preinačena 08.02.2019. godine. Pobijana vrednost predmeta spora je 70.416.40 dinara, što prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe (1evro = 118,3565 dinara), predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić