.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2649/2021
04.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Spomenke Zarić, Gordane Komnenić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Novica Jovanović, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Radoje Domanović“ Paraćin, koju zastupa Opštinski pravobranilac opštine Paraćin, radi isplate troškova za dolazak i odlazak sa rada, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3133/20 od 09.06.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 04.11.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3133/20 od 09.06.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3133/20 od 09.06.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3133/20 od 09.06.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu P1 100/20 od 13.08.2020. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji, za period od oktobra 2015. godine zaključno sa septembrom 2018. godine, isplati naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada u pojedinačnim mesečnim iznosima, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do isplate, sve bliže određeno u stavu prvom izreke i obavezana tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 50.332,00 dinara. Stavom drugim izreke odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011….18/2020 u daljem tekstu: ZPP).
Presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse, u kojoj je raspravljeno pitanje prava zaposlenih u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada i zauzeto stanovište da im pripada pravo na isplatu ovih troškova u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz, te da nije uslovljeno ni postojanjem organizovanog javnog prevoza, ni udaljenošću od mesta zaposlenja, već jedino postojanjem stvarnih troškova za dolazak i odlazak sa rada koji se određuju prema broju efektivnih radnih dana i cene pojedinačne karte u javnom prevozu.
Kako su nižestepene presude donete u skladu sa usaglašenom sudskom praksom, ni prihvatanje odlučivanja o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj ne bi uticalo na drugačiji ishod spora. Bez uticaja su na drugačiju odluku o izjavljenoj reviziji navodi tužene da tužilja razdaljinu od 850 metara od autobuskog stajališta u Paraćinu do mesta rada i obrnuto može da pređe pešice, što ne opravdava udovoljenje njenom zahtevu za naknadu troškova prevoza. Navedeno rastojanje se ne može nužno smatrati malim rastojanjem, jer su blizina, odnosno daljina, relativni pojmovi koji zavise od psiho – fizičkih sposobnosti svakog pojedinca ponaosob, a odredbama Zakona o radu i Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika nije predviđena obaveza da se prilikom obračuna stvarnih troškova za dolazak i odlazak sa rada uzmu u obzir i psiho – fizičke sposobnosti zaposlenog o čijem se pravu odlučuje.
Imajući u vidu navedeno, primenom člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st.1.i 3.).
Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju tužba je podneta 29.10.2018. godine. Na dan podnošenja tužbe 1 evro je, prema srednjem kursu NBS, iznosio 118,4384 dinara. Vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 62.924,90 dinara, što predstavlja dinarsku protivvrednost 531,29 evra.
Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Vesna Subić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
