U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivica Kostić, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole ''BB'' ..., čiji je punomoćnik Stojan Ilić, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1110/18 od 15.05.2018. godine, u sednici održanoj 13.06.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJU SE presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1110/18 od 15.05.2018. godine i Osnovnog suda u Vranju P1 1284/17 od 29.01.2018. godine, tako što se USVAJA tužbeni zahtev tužilje i PONIŠTAVA rešenje direktora tužene broj ... od 10.08.2017. godine i Školskog odbora tužene broj ... od 15.09.2017. godine, kao nezakonita.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 100.500,00 u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 1284/17 od 29.01.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da sud poništi rešenje direktora tužene broj ... od 10.08.2017. godine i Školskog odbora tužene broj ... od 15.09.2017. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1110/18 od 15.05.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Tuženi je podneo odgovor na reviziju, zahtevajući troškove njenog sastava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene na osnovu ugovora o radu od 04.11.2016. godine, na radnom mestu profesora razredne nastave u izdvojenom odeljenju tužene škole u ... . Postupajući po Stručnom uputstvu o formiranju odeljenja i načinu finansiranja u osnovnim i srednjim školama Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja od 22.06.2017. godine Komisija za utvrđivanje viška zaposlenih tužene je posle izvršenog bodovanja i rangiranja nastavnika primenom kriterijuma za utvrđivanje viška zaposlenih koji su propisani Posebnim kolektivnim ugovorom za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika dana 10.08.2017. godine dostavila direktoru predlog za donošenje rešenja kojim se utvrđuje da u celosti ili za određen procenat radnog angažovanja prestaje potreba za radom zaposlenih obuhvaćenih tim rešenjem. Na osnovu predloga Komisije, direktor tužene je istog dana doneo rešenje kojim je utvrdio da je prestala potreba za radom tužilje zbog zatvaranja jednog odeljenja u izdvojenom odeljenju škole u ..., dok je stavom drugim utvrdio da se tužilja nalazi na porodiljskom odsustvu zbog rođenja trećeg deteta do 31.05.2019. godine iz kog razloga joj ne može prestati radni odnos bez njene saglasnosti. Tužilja je izjavila prigovor protiv ovog rešenja koji je Školski odbor tužene odbio rešenjem od 15.09.2017. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužilje zaključujući da posebna zaštita zaposlenih u smislu kolektivnog ugovora ne utiče za utvrđivanje tehnološkog viška i ovih zaposlenih, niti na donošenje programa rešavanja viška već podrazumeva zabranu otkaza po tom osnovu samo za vremenski period određen zakonom. Pošto je tužena u skladu sa stručnim uputstvom ministarstva, a primenom kriterijuma za utvrđivanje viška zaposlenih utvrdila da je prestala potreba za radom tužilje, to je pravilno utvrđen prestanak potrebe za radom tužilje pri čemu joj radni odnos neće prestati za vreme dok se nalazi na porodiljskom odsustvu.

Stanovište nižestepenih sudova nije pravilno.

Prema članu 187. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' 24/05... 75/14) poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.

Prema Posebnom kolektivnom ugovoru za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika (''Službeni glasnik RS'' 21/15) pre početka školske godine, a najkasnije do 15. avgusta direktori škola dostavljaju liste zaposlenih za čijim je radom u potpunosti ili delimično prestala potreba u tekućoj školskoj godini, kao i u prethodnom periodu i zaposlenih koji su zasnovali radni odnos sa nepunim radnim vremenom kao i listu slobodnih radnih mesta koje treba da bude potpisana od strane ovlašćenih predstavnika reprezentativnih sindikata škole.

Članom 34. Posebnog kolektivnog ugovora propisani su kriterijumi za utvrđivanje zaposlenih za čijim je radom prestala potreba sa punim ili nepunim radnim vremenom. Prema članu 38. ovog ugovora radni odnos zaposlenom za čijim je radom prestala potreba ne može prestati bez njegove saglasnosti, između ostalih, i zaposlenoj za vreme trudnoće ili sa detetom do dve godine starosti.

Rešenje tuženog kojim je utvrdio da je prestala potreba za radom tužilje i da joj radni odnos prestaje po zaključenju porodiljskog odsustva je nezakonit iz više razloga. Pre svega, tužilja zbog izričite zaštite propisane Zakonom o radu i Posebnom kolektivnom ugovoru nije mogla biti proglašena za tehnološki višak. Čak i da je to moguće (a nije) rok u kome prestaje radni odnos po osnovu tehnološkog viška ne može biti duži od roka propisanog članom 153. Zakona o radu (30 odnosno 90 dana). Pored toga, višak zaposlenih se određuje prema trenutnom broju zaposlenih i potrebama poslodavca, pa nije moguće odrediti prestanak radnog odnosa unapred zbog buduće neizvesne okolnosti (nije poznato da li će za dve godine škola postojati, sa koliko razreda i sa kojim brojem nastavnika). Iz svih ovih razloga rešenje tužene je nezakonito, zbog čega su nižestepene presude preinačene i usvojen tužbeni zahtev.

Na osnovu člana 165. stav 2. ZPP tužilji su dosuđeni troškovi postupka na ime sastava tužbe od strane advokata u iznosu od 16.500,00 dinara i na ime zastupanja od strane advokata na jednom održanom ročištu u iznosu od 18.000,00 dinara, na ime sastava žalbe i revizije iznos od po 33.000,00 dinara. Troškovi su odmereni prema važećoj advokatskoj tarifi na osnovu čl. 153. stav 1, 154, 163. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 416. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić