.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2655/2021
25.10.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Slađane Nakić Momirović, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Novica Jovanović, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Radoje Domanović“ Paraćin, koju zastupa Opštinski pravobranilac Opštine Paraćin, radi naknade troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3511/20 od 21.05.2021. godine, u sednici održanoj 25.10.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3511/20 od 21.05.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3511/20 od 21.05.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P1 81/20 od 19.08.2020. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilji na ime naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada za period od oktobra meseca 2015. godine zaključno sa septembrom mesecom 2018. godine, isplati mesečne iznose bliže označene u izreci, sa zakonskom zateznom kamatom od dospeća pa do isplate, sve u roku od 15 dana pod pretnjom prinudnog izvršenja. Istom presudom obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 56.330,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3511/20 od 21.05.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Istom presudom odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13 – US, 74/13 – US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom pravnosnažnom presudom je isplata naknade troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada. O ovom pravu tužilje sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade troškova za dolazak na rad i odlazak sa rada podneta je 29.10.2018. godine.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5) Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
