U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Katarine Manojlović-Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Enike Veg, advokat iz ..., protiv tuženog „BB“ iz ..., koga zastupa Miodrag Vojnović, advokat iz ..., odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 181/16 od 16.05.2016. godine, u sednici održanoj dana 23.02.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 181/16 od 16.05.2016. godine.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka, kao neosnovan.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 8/14 od 08.10.2015. godine, stavom prvom izreke odbijen je primarni tužbeni zahtev radi poništaja rešenja tuženog od 11.10.2013. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu i tuženi obavezan da tužilju vrati na radno mesto direktora sektora nabavke u sektoru nabavki direkcije poslovni centar, funkcije za organizaciona pitanja i da je prijavi kod nadležnih organa Republičkog fonda za PIO. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen eventualni tužbeni zahtev i poništeno je napred navedeno rešenje, a tuženi obavezan da tužilju vrati na poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu njene stručne spreme i radnom iskustvu, počev od dana prestanka radnog odnosa i da je prijavi sa navedenim danom kod nadležnih organa Republičkog fonda za PIO i uredno popuni njenu radnu knjižicu. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev radi naknade štete zbog izgubljene zarade za svaki mesec proveden van radnog odnosa, počev od dana prestanka radnog odnosa do vraćanja na rad u iznosu od 64.018,53 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 124.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 181/16 od 16.05.2016. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 8/14 od 08.10.2015. godine u delu kojim je delimično usvojen eventualni tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, usvojena je žalba tužilje u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev radi naknade štete u iznosu od 64.018,53 dinara, sa zahtevanom zakonskom zateznom kamatom, kao i u delu o troškovima parničnog postupka i u tom delu ukinuta navedena presuda i predmet upućen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to protiv odluke sadržane u stavu prvom izreke, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Tužilja je podnela odgovor na reviziziju predlažući da se ista odbaci ili odbije.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge bitne povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Pobijanom odlukom odbijen je primarni tužbeni zahtev radi poništaja rešenja tuženog od 11.10.2013. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu i kojim je traženo da tuženi tužilju vrati na radno mesto direktora …, i da je prijavi kod nadležnih organa Republičkog fonda PIO, dok je usvojen eventualni tužbeni zahtev i poništeno napred navedeno rešenje, a tuženi obavezan da tužilju vrati na poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu njene stručne spreme i radnom iskustvu, a saglasno članovima 154, 155. stav 1. tačka 5, 171. i 172. Zakona o radu, obzirom da je utvrđeno da je tužilja bila u radnom odnosu kod tuženog od 01.06.2006. godine sve do dana kada joj je radni odnos prestao spornim rešenjem od 11.10.2013. godine, a da je za vreme trajanja radnog odnosa tužilja obavljala poslove komercijalnog referenta u …, a ugovor o radu koji je zaključila sa tuženim je više puta menjan. Dana 25.02.2013. godine tuženi je tužilji ponudio izmenu ugovorenih uslova rada, radi obavljanja poslova samostalnog saradnika …, iz razloga potrebe procesa i ogranizacije rada, koju ponudu je tužilja prihvatila, pa protiv tuženog vodila radne sporove radi poništaja aneksa kojim je raspoređena na poslove samostalnog saradnika za ... (aneks od 25.02.2013. godine). Tuženi je dana 24.07.2013. godine doneo odluku o pokretanju postupka rešavanja viška zaposlenih usled organizacionih promena i istog dana usvojio predlog Programa rešavanja viška zaposlenih zbog organizacionih promena radi smanjenja ukupnih troškova poslovanja i optimizacije korišćenja ljudskih resursa i odlučio da ukine sistematizovane poslove u okviru Službe za ..., pored ostalih i poslove na koje je rasporedio tužilju. Program rešavanja viška zaposlenih tuženi je doneo 23.09.2013. godine, a istim su navedeni i zaposleni koji uživaju posebnu zaštitu od proglašenja viškom zaposlenih. Pored ostalih, u kategoriji zaštićenih su predviđeni roditelji koji samostalno vrše roditeljsko pravo, odnosno kojima su deca poverena na brigu i staranje. Tužilji je rešenjem tuženog od 11.10.2013. godine otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom usled organizacionih promena i određeno je da joj radni odnos prestaje od 15.10.2013. godine, dok je izmenom i dopunom Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 02.10.2014. godine ukinuta organizaciona jedinica, funkcija za organizaciona pitanja, ukinuta su određena radna mesta, pored ostalog i radno mesto tužilje (...). Tužilji su nakon razvoda braka poverena na negu, čuvanje i vaspitanje maloletna deca VV i GG o čemu je tužilja obavestila tuženog, podsećajući ga na sadržinu Programa u delu predviđene zaštićene kategorije zaposlenih od otkaza.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je pobijanom odlukom delimično usvojen eventualni tužbeni zahtev tužilje i poništeno rešenje tuženog od 11.10.2013. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, a tuženi obavezan da tužilju vrati na poslove koji odgovaraju vrsti i stepenu njene stručne spreme i radnom iskustvu, počev od dana prestanka radnog odnosa, uz zaključak sudova da je tuženi Programom rešavanja viška zaposlenih usled organizacionih promena od 23.09.2013. godine predvideo da će posebnu zaštitu od proglašenja viškom zaposlenih obezbediti, pored ostalih, roditeljima koji samostalno vrše roditeljsko pravo, odnosno kojima su deca poverena na brigu i staranje. Za tu kategoriju zaposlenih, tuženi je kao meru za rešavanje viška zaposlenih predvideo premeštaj na druge odgovarajuće poslove.

Imajući u vidu navedeno, pravilno sudovi nalaze da tužilja spada u kategoriju lica kojima se Programom rešavanja viška zaposlenih pruža posebna zaštita od proglašenja viškom zaposlenih, obzirom da su nakon razvoda braka tužilje njena maloletna deca poverena na negu, čuvanje i vaspitanje tužilji, te pravilno poništeno navedeno rešenje o otkazu ugovora o radu, i pravilno određeno vraćanje tužilje na rad iz razloga što je samo poslodavac ovlašćen da vrši raspoređivanje zaposlenih, dok je primarni tužbeni zahtev, a kojim je tužilja zahtevala vraćanje na poslove direktora …, pravilno odbio.

Navode u reviziji kojima se ukazuje da je izreka drugostepene presude kontradiktorna, odnosno da je pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti u smislu člana 407. stav 1. tačke 1-3.

Neosnovano revident ukazuje da se u pobijanoj presudi Apelacionog suda ne odgovara na žalbene navode, obzirom da je nižestepeni sud, saglasno članu 396. Zakona o parničnom postupku u obrazloženju presude ocenio bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti, zbog čega nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 1. u vezi člana 396. Zakona o parničnom postupku, na koju se revizijom ukazuje.

Na osnovu izloženog, a primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka, koji se odnose na sastav odgovora na reviziju, obzirom da navedeni trošak nije bio nužan i neophodan za vođenje ovog postupka, zbog čega je saglasno članu 165. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu drugom izreke presude.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić