U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenu pred drugostepenim sudom, a zbog bitne povrede postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP revizija se ne može podneti, prema članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog obavljao poslove inkasanta na naplatnoj stanici ..., Odsek ... – ... . Tuženi je dana 14.01.2016. godine doneo obaveštenje o učinjenim povredama radnih obaveza tužioca za dane 03/04.11.2015. godine, 10.11.2015. godine, 11./12.11.2015. godine, 15./16.11.2015. godine i 18.11.2015. godine. Tuženi je dana 22.01.2016. godine doneo upozorenje o učinjenim povredama radnih obaveza tužioca sa istim datumima kao i u prethodnom obaveštenju. Pobijanim otkaznim rešenjem od 04.02.2016. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu sa svim pratećim aneksima zbog učinjenih povreda radnih obaveza, i to vršenje naplate putarine suprotno propisanoj proceduri rada i dužnosti inkasanta iz Pravilnika o obavljanju poslova posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta, koja je prpisana članom 12. Aneksa ugovora o radu. Tužiocu su stavljene na teret povrede radnih obaveza utvrđene na osnovu provere rada inkasanta u obaveštenju o učinjenim povredama od 14.01.2016. godine, u kome su detaljno navedeni vreme i način izvršenja navedenih povreda radnih obaveza, a postupanje tužioca protivno propisanoj proceduri rada utvrđeno je na osnovu pregleda video snimaka sa nadzorne kamere iz kabine u kojoj je tužilac radio. Navedenim Pravilnikom o obavljanju poslova utvrđeno je da je kod tuženog bio organizovan rad u smenama po 12 časova i to dnevna, noćna i međusmena, u svakoj smeni su postojale po dve pauze od 30 i 15 minuta, svaki prekid rada se obavezno morao evidentirati u kabinsku knjigu, prilikom napuštanja radnog mesta kabina se morala zaključavati i bilo je zabranjeno gašenje svetla u kabini dok se vrši naplata putarine, a takođe u kabini nije bilo dozvoljeno spavanje, i svi zaposleni su bili u obavezi da nose fluorescentni prsluk. Tužiocu je otkaznim rešenjem stavljeno na teret da je gasio svetlo u kabini u vreme obavljanja naplate putarine, čime se ometa rad video nadzora u kabini, da je prekidao rad bez upisivanja u kabinsku knjigu i traženja saglasnosti poslovođe, da su prekidi rada često trajali duže od predviđenih pauza na koje zaposleni ima pravo, da je spavao na radnom mestu u dnevnim i noćnim smenama duže od predviđenih pauza u toku rada, da je protivno pravilniku vršio naplatu putarine obučen u sportsku garderobu te da nije nosio fluorescentni prsluk koji je zadužio od tuženog. Tužilac u postupku nije sporio da je gasio svetlo u kabini, da je nosio ličnu sportsku garderobu, da nije oblačio fluorescentni prsluk i da nekada prilikom napuštanja kabine istu nije zaključavao.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u nižestepenim presudama primenjeno materijalno pravo kada je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se poništi rešenje kojim mu je otkazan ugovor o radu i tuženi obaveže da ga vrati na rad i rasporedi na odgovarajuće poslove.

Naime, u postupku je utvrđeno da je tužilac učinio povrede radnih obaveza koje su mu otkaznim rešenjem stavljene na teret, a koje su propisane odredbom člana 14. stav 1., 2., 3. i 4. i članom 71. stav 3. Pravilnika o obavljanju poslova naplate posebne naknade za upotrebu puta ili putnog objekta iz 2013. godine, jer je utvrđeno da je u navedenim periodima tužilac spavao na radnom mestu, gasio svetlo u kabini, naplaćivao putarinu u sportskoj odeći, kretao se u zoni naplatne stanice bez fluorescentnog prsluka, što sve predstavlja povrede radnih obaveza inkasanta predviđene navedenim pravilnikom. Tužilac je prethodno upozoren na postojanje otkaznih razloga. Tužilac je tvrdio da je zbog zdravstvenih i psihičkih problema od tuženog tražio premeštaj na drugo radno mesto i da je iz zdravstvenih razloga gasio svetlo u kabini, ali ove svoje navode tužilac nije dokazao odgovarajućom medicinskom dokumentacijom, s tim što nalaz i mišljenje psihologa, dato nakon otkaza ugovora o radu, da kod tužioca postoji umerena depresija, ne predstavlja opravdavajući razlog za sve učinjene povrede radnih obaveza koje su tužiocu stavljene na teret. Zato je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, u smislu člana 179. stav 2. Zakona o radu, pa tuženi nije u obavezi da tužioca vrati na rad, u smislu člana 191. stav 1. tog zakona.

Revizijom tužioca neosnovano se ukazuje da pobijano otkazno rešenje nije doneto od strane ovlašćenog lica, jer to što otkazno rešenje sadrži faksimil potpisa VD direktora tuženog ne znači da ovo lice nije ovlašćeno za donošenje otkaznog rešenja u smislu člana 192. Zakona o radu. Revizijskim navodima kojima se ukazuje da tužilac nije učinio povrede radne obaveze koje su mu stavljene na teret, osporava se ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može izjaviti, prema članu 407. stav 2. ZPP.

Iz navednih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić