Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju po osnovu odredbe člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, radi razmatranja pitanja od opšteg interesa i ujednačavanja sudske prakse.

Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmatre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvljenoj, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nema uslova da se dozvoli odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca.

Prema razlozima drugostepene presude, odbijen je tužbeni zahtev tužioca za isplatu razlike zarade koja je, prema navodima tužbe, tužiocu sledovala po Zakonu o platama zaposlenih u državnim organima, Zakonu o državnim službenicima i Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija, i plate koja je tužiocu isplaćena u utuženom periodu. Drugostepeni sud je stanovišta da je tužiocu u utuženom periodu isplaćivana plata u skladu sa rešenjem tužene od 29.04.2008. godine, kao licu preuzetom u Upravu za izvršenje zavodskih sankcija. Tužilac nije koristio raspoloživa pravna sredstva za pobijanje rešenja tužene pa je neosnovan njegov zahtev upućen sudu za isplatu razlike zarade. Zarada mu je isplaćivana po konačnom pravnosnažnom rešenju tužene.

Imajući u vidu razloge na kojima je zasnovana pobijana drugostepena presuda, Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj. Drugostepena presuda zasnovana je na odgovarajućoj primeni materijalnog prava koja se odnosi na zaposlene koji su preuzeti iz privremenih institucija KiM, u skladu sa revizijskim odlukama o ovom pravnom pitanju donetim u istoj ili istovrsnoj činjenično-pravnoj situaciji.

Nisu ispunjeni ni drugi uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP da bi se dozvolilo odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.

U skladu sa iznetim odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija tužioca nedozvoljena.

Dozvoljenost revizije tužioca ceni se prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP budući da nije u pitanju spor koji se odnosi na zasnivanje, postojanje i prestanak radnog odnosa, u kom slučaju bi revizija bila dozvoljena primenom odredbe člana 441. ZPP.

Shodno odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora pobijenog dela presude u konkretnom slučaju iznosi 993.932,23 dinara, odnosno 8.458 evra. Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne dostiže zahtevani revizijski cenzus, sledi da je revizija tužioca nedozvoljena.

U skladu sa iznetim odlučeno je kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić