Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ružica Lekić, advokat iz ..., protiv tuženog Republika Srbija, koga zastupa Državno pravobranilaštvo RS, Odeljenje u Požarevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž1 30/19 od 12.11.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 19.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Požarevcu Gž1 30/19 od 12.11.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanim rešenjem Višeg suda u Požarevcu Gž1 30/19 od 12.11.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđeno je rešenje Osnovnog suda u Požarevcu P1 175/12 od 26.08.2019. godine, kojim je usvojen predlog tužioca za ponavljanje postupka.

Protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju iz svih zakonom propisanih razloga, sa predlogom da se o izjavljenoj reviziji odlučuje kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema stanju u spisu, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Požarevcu P1 175/12 od 22.05.2012. godine odbijen je tužbeni zahtev da se obaveže tuženi da tužiocu plati naknadu štete zbog manje isplaćene zarade u taksativno navedenim novčanim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom. Istom presudom tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka. Tužilac, potom, podnosi predlog za ponavljanje postupka, koji prvostepeni sud usvaja, a drugostepeni sud u žalbenom postupku takvu odluku potvrđuje. Osnov za ponavljanje postupka, po oceni nižestepenih sudova, postoji prema članu 426. stav 1. tačka 11. Zakona o parničnom postupku. Naime, donošenjem presude Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskih prava (predmet Mirković i drugi protiv R. Srbije – predstavka br. 27471/15) tužilac je stekao mogućnost upotrebe presude koja bi mogla biti od uticaja za donošenje drugačije odluke u pravnosnažno okončanom postupku.

Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 87/18), imajući u vidu da prema okolnostima konkretnog slučaja ne postoji neusaglašenost sudske prakse, niti potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u cilju ravnopravnosti građana, niti postoji potreba za novim tumačenjem prava.

Sa izloženog, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da nije dozvoljena.

Naime, dozvoljenost revizije protiv rešenja donetog u drugom stepenu propisana je članom 420. Zakona o parničnom postupku. Stav 1. tog člana propisuje da se revizija može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno okončava, s tim da takva revizija nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (stav 2. tog člana). U stavovima 3, 4. i 5. predviđene su posebne vrste rešenja protiv kojih je revizija uvek dozvoljena. Na kraju, stavom 6. je propisana shodna primena odredbi ovog zakona o reviziji protiv presude.

U predmetnom slučaju ne postoji zakonski osnov u smislu citirane odredbe za odlučivanje o reviziji tuženog. Pobijanim rešenjem nije pravnosnažno okončan parnični postupak. Naprotiv, prema sadržini tog rešenja postupak će biti ponovljen. Pri tom, vrednost predmeta spora u svakom slučaju ne bi omogućavala dozvoljenost revizije tuženog, budući da novčano potraživanje sadržano tužbenim zahtevom ne prelazi propisani cenzus iz člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku. Dalje, pobijano rešenje po vrsti nije jedno od onih rešenja za koja je izričito propisana dozvoljenost revizije po članu 420. stavovima 3, 4. i 5. Zakona o parničnom postupku. Kada je reč o rešenju koje je doneto po predlogu za ponavljanje postupka revizija je uvek dozvoljena samo ukoliko je rešenjem drugostepenog suda odbačen predlog za ponavljanje postupka ili ukoliko je rešenjem drugostepenog suda potvrđeno prvostepeno rešenje kojim se odbacuje predlog za ponavljanje postupka. U predmetnom slučaju, drugostepenim rešenjem je potvrđeno prvostepeno rešenje kojim se predlog za ponavljanje postupka usvaja. Stoga, nema dozvoljenosti revizije prema članu 420. stav 5. Zakona o parničnom postupku, na šta je neosnovano ukazano u sadržini revizije.

Na osnovu izloženog, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci ovog rešenja u stavu drugom.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić