Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Knežević, advokat iz ..., protiv tužene Osnovne škole „Jan Amos Komenski“ iz ..., koju zastupa Pravobranilaštvo Opštine Bački Petrovac, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1767/22 od 28.04.2022. godine, u sednici održanoj 25.01.2023. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1767/22 od 28.04.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1767/22 od 28.04.2022. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1676/21 od 02.02.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade štete zbog neuvećanja koeficijenta za obračun zarade u periodu od marta 2018. zaključno sa februarom 2021. godine, isplati pojedinačne iznose bliže određene u tom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate za svaki mesec potraživanja za period od 19. do 20. u narednom za prethodni mesec. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 85.562,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, dok je odbijen zahtev tužioca za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka za period od presuđenja do izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1767/22 od 28.04.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. ZPP.

Prema članu 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Odlučujući o ispunjenosti uslova za izjavljivanje posebne revizije, u konkretnom slučaju, u smislu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj. Naime, predmet spora u ovom slučaju je potraživanje tužioca za naknadu zarade u visini od 10% za dodatni rad i podršku sa učenikom koji nastavu pohađa po IOP programu. Nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, nalazeći da tužiocu pripada navedeno uvećanje za period od marta 2018. zaključno sa februarom 2021. godine, saglasno tada važećem članu 3 stav 1 tačka 4 Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama (Službeni Glasnik RS br. 44/2001...58/2014) prema kome pravo na uvećanje zarade za 10% (pored zaposlenih u posebnim školama za decu ometenu u razvoju) imaju i nastavnici odeljenja sa decom ometenom u razvoju pri redovnoj osnovnoj školi, a koji sa njima rade. Imajući u vidu da pitanje prava na uvećanje zarade nastavnicima odeljenja sa decom ometenom u razvoju pri redovnoj osnovnoj školi kao i primena navedene Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama nije sporna u sudskoj praksi niti zahteva novo tumačenje prava, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud nalazi da izjavljena revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev u ovoj vrsti sporova odnosi na potraživanje u novcu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj parnici iz radnog odnosa podneta je 22.04.2021. godine, a vrednost predmeta spora pobijanog dela iznosi 138.741,16 dinara.

Kako se u ovom radnom sporu tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić