Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2671/2022
13.10.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Vesne Stanković, Jelene Ivanović, Katarine Manojlović Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Milan Bijeljić, advokat iz ..., protiv tuženog „Prima Nova“ doo Leskovac iz Leskovca, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5435/21 od 15.03.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 13.10.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5435/21 od 15.03.2022. godine u odbijajućem delu drugog stava izreke i u trećem stavu izreke, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5435/21 od 15.03.2022. godine, u drugom i trećem stavu izreke.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Prvim stavom izreke presude Osnovnog suda u Nišu P1 619/19 od 29.03.2021. godine, ispravljene rešenjem istog suda P1 619/19 od 10.01.2022. godine, obavezan je tuženi da po osnovu neisplaćene uvećane zarade za prekovremeni rad za period od 01.06.2016. godine do 31.05.2018. godine tužiocu isplati pojedinačno označene mesečne iznose od njihove dospelosti do isplate. Drugim stavom izreke obavezan je tuženi da na ime troškova parničnog postupka tužiocu isplati 103.334,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 75.000,00 dinara počevši od izvršnosti presude, pa do isplate.
Prvim stavom izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5435/21 od 15.03.2022. godine potvrđena je presuda Osnovnog suda u Nišu P1 619/19 od 29.03.2021. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 619/19 od 10.01.2022. godine, u usvajajućem delu prvog stava izreke, usvajajućem delu drugog stava izreke, u trećem stavu izreke i u usvajajućem delu četvrtog stava izreke i u tom delu žalba tuženog odbijena je kao neosnovana. Drugim stavom izreke preinačena je presuda Osnovnog suda u Nišu P1 619/19 od 29.03.2021. godine, ispravljena rešenjem istog suda P1 619/19 od 10.01.2022. godine, u petom stavu izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 67.334,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 47.000,00 dinara počev od dana izvršnosti presude do isplate, dok je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko navedenog iznosa, a do iznosa od 103.334,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 75.000,00 dinara obračunat od izvršnosti presude do isplate, odbijen kao neosnovan. Trećim stavom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv odbijajućeg dela drugog stava i protiv trećeg stava izreke pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se shodno članu 404. stav 1. ZPP ista razmotri kao posebna.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...18/20), ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednčavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna reizija). Odredbom stava 2. ovog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj s obzirom na to da u konkretnoj situaciji ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interes ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i novog tumačenja prava, a pri čemu se predmet tužbenog zahteva i odluka u delu koji se revizijom pobija odnose na troškove postupka, kao sporedna traženja.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao kao i dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi sa članom 413. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 28. stav 1. ZPP propisano je da, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim ovim zahtevom merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana propisano je da se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka, ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Saglasno citiranim zakonskim odredbama pod glavnim zahtevom podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjima smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili u vezi sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada su istaknuta kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.
Kako se revizijom drugostepena presuda pobija u odnosu na troškove parničnog postupka – prvostepenog i drugostepenog, koji u konkretnoj situaciji ne čine glavni zahtev, to tužiočeva revizija nije dozvoljena.
U konkretnoj situaciji, u preinačujućem odbijajućem delu drugog stava izreke drugostepene presude nema mesta ni primeni člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP u vezi sa dozvoljenošću revizije s obzirom na to da se istima odlučuje o delu troškova postupka i zakonskoj zateznoj kamati obračunatoj na iste, kao sporednom traženju.
U skladu sa datom pravnom argumentacijom Vrhovni kasacioni sud je shodno članu 404. i članu 413. ZPP odlučio kao u prvom i drugom stavu izreke ovog rešenja.
Kako tužiočeva revizija nije usvojena, to je shodno članu 165. stav 1. ZPP kao neosnovan odbijen njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.
Predsednik veća-sudija
Marina Milanović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić