Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 951/2024 od 28.05.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i prvostepena presuda potvrđena u stavovima prvom, drugom i trećem izreke, u delu stava četvrtog izreke koji se odnosi na uplatu doprinosa za socijalno osiguranje i u stavu petom izreke. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je ukinuta u preostalom delu stava četvrtog izreke koji se odnosi na porez na dohodak građana i u tom delu tužba odbačena kao nedozvoljena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju, pobijajući je, kako proizlazi iz navoda revizije, u delu kojim je odbačena tužba i u delu kojim je odbijen deo tužbenog zahteva, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023, u daljem tekstu: ZPP).

Pravnosnažnom presudom, u pobijanom delu, primenom materijalnog prava iz odredbi Zakona o radu, Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, odredbe člana 4. stav 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama i Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, odbijen je tužbeni zahtev tužilje za isplatu toplog obroka i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, za period od 01.11.2018. godine zaključno sa 06.03.2022. godine, jer je tužilji isplaćena zarada u spornom periodu prema koeficijentu utvrđenom u skladu sa odredbama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, a u kojem su sadržane i navedene naknade, te da okolnost da visina troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora nije nominalno iskazana, ne predstavlja razlog zbog kojeg zaposleni može sa uspehom da traži isplatu ovih troškova. Prvostepena presuda je ukinuta u delu kojim je traženo i delimično obavezana tužena da, za period od 01.11.2018. godine zaključno sa 06.03.2022. godine, u ime i za račun tužilje izvrši obračun i uplatu poreza na dohodak građana Miistarstvu finansija, Poreskoj upravi i u tom delu tužba primenom člana 391. stav 2. ZPP odbačena kao nedozvoljena, nakon ocene drugostepenog suda da je u prvostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, odnosno da je odlučeno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost, jer utvrđenje obaveze tuženog na obračun i uplatu poreza na dohodak građana spada u nadležnost Poreske uprave.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način presuđenja, Vrhovni sud je ocenio da su nižestepene presude, u odbijajućem delu zahteva, u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim stavovima izraženim u odlukama Vrhovnog suda u kojima je raspravljeno pitanje prava zaposlenih u javnim službama na isplatu spornih naknada. O pravu na isplatu toplog obroka i regresa Vrhovni kasacioni sud je na sednici Građanskog odeljenja održanoj 05.07.2022. godine usvojio stav prema kome zaposleni kojima se plate isplaćuju u visini vrednosti minimalne zarade u javnim službama, kao korisnicima budžetskih sredstava (kojoj kategoriji zaposlenih pripada tužilac), ostvaruju pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada, primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog. Kako su presude nižestepenih sudova u navedenom delu u skladu sa usaglašenom sudskom praksom, ni prihvatanje odlučivanja o reviziji tužilje kao izuzetno dozvoljenoj ne bi uticalo na drugačiji ishod spora.

Nema uslova ni za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije izjavljene protiv rešenja drugostepenog suda o delimičnom odbačaju tužbe. Primena ovog instituta je rezervisana za pitanja iz domena primene materijalnog prava. U reviziji tužilje se ukazuje na pitanja procesnog prava u postupku ocene o dozvoljenosti tužbe, što nisu razlozi za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. i člana 420. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese. (član 403. st.1.i 3.)

Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa revizija je dozvoljena pod istim uslovima kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, a stavom 2. istog člana je propisano da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 20.06.2022. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude je iznos od 260.055,64 dinara.

Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužilje nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP. Kako revizija nije dozvoljena protiv pravnosnažne presude, to revizija nije dozvoljena ni protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, u smislu odredbe člana 420. stav 1. i 2. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković