Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3423/18 od 10.05.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi kao neosnovan.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu/poslovima ... u stručnoj službi ...'' počev od 02.05.2014. godine. Ugovor o radu otkazan joj je zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu jer je smanjen broj izvršilaca na poslovima radnog mesta tužilje sa dva na jednog. Pre otkazivanja ugovora o radu tuženi je doneo odluku .../... od 26.09.2014. godine kojom je utvrđen potreban broj izvršilaca za poslove utvrđene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova/radnih mesta kod tuženog od 26.09.2014. godine kojim je, između ostalog, u stavu 2. tačka 5. smanjen broj izvršilaca za dotadašnje poslove ''... u stručnoj službi ...'' koji su sada utvrđeni kao ... i to sa dva izvršioca na jednog pa je tuženi u skladu sa navedenom odlukom izmenio opšti akt donoseći Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova/radnih mesta broj ..../... od 26.09.2014. godine koji je objavljen na oglasnoj tabli tuženog 01.10.2014. godine i stupio na snagu 09.10.2014. godine. Kod tuženog je u vreme donošenja navedenog novog sistematizovanog akta na radnom mestu ''... u stručnoj službi ...'' pored tužilje bila zaposlena i BB koja je koristila najpre trudničko bolovanje, a zatim i porodiljsko odsustvo, odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta sve do 12.06.2015. godine. Ovo odsutnog radnika zamenjivala je VV koja je zasnovala radni odnos na određeno vreme kod tuženog radi zamene odsutne zaposlene i kojoj je radni odnos kod tuženog prestao istekom vremena za koji je ugovor o radu zaključen dana 12.06.2015. godine. Osporenim rešenjem tužilji je otkazan ugovor o radu uz obrazloženje da je odlukom direktora od 26.09.2014. godine, između ostalog, utvrđena potreba o broju izvršilaca za poslove utvrđene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (radnih mesta tuženog od 26.09.2014. godine, da je izvršeno smanjenje broja izvršilaca za dotadašnje poslove ... poslove u stručnoj službi ... koji su Pravilnikom od 26.09.2014. godine utvrđeni kao ... i to sa dva izvršioca na jednog zbog smanjenja obima posla, te da je zbog ekonomskih, organizacionih i kadrovskih promena kao i optimizacije i smanjenja obima posla i broja izvršilaca kod poslodavca utvrđeno da tužilji ne može da se obezbedi premeštaj na druge odgovarajuće poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija ili rad sa nepunim radnim vremenom zbog čega je prestala potreba za radom tužilje.

Ugovor o radu broj ...-..../... od 02.07.2012. godine je zaključen između tuženog kao poslodavca i BB kao zaposlene, koja je zasnovala radni odnos kod tuženog na određeno vreme u trajanju najduže od tri meseca od dana zaključenja ugovora za obavljanje poslova ''...u stručnoj službi ...'' počev od 02.07.2012. godine, a najduže do 02.10.2012. godine, dok je na osnovu ugovora o radu broj ..../... od 03.10.2012. godine BB zasnovala radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme za obavljanje poslova ... u stručnoj službi ... počev od 03.10.2012. godine. Rešenjem broj ...-.../... od 14.04.2014. godine BB je odobreno porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od 365 dana, dok je rešenjem o odsustvu sa rada radi potrebne nege deteta od 01.04.2015. godine ovoj zaposlenoj odobreno odsustvo sa rada radi posebne nege deteta počev od 13.04.2015. do 12.06.2015. godine.

VV je na osnovu ugovora o radu broj .../... od 03.02.2014. godine zaključenim sa tuženim zasnovala radni odnos na određeno vreme za obavljanje poslova radnog mesta ... u stručnoj službi ... počev od 03.02.2014. godine do dana povratka sa trudničkog bolovanja i porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta zaposlene BB. Ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu od 09.10.2014. godine VV se odnosi na zaključivanje aneksa ugovora o radu broj .../... od 03.02.2014. godine radi izmene ugovorenih uslova pre svega u pogledu naziva i opisa poslova radnog mesta zaposlenih i pogledu novčanog iznosa zarade sve u cilju usklađivanja sa novom sistematizacijom radnih mesta. Ovim aneksom izmenjen je član 2. ugovora, pa je zaposlena raspoređena na poslove i radne zadatke ... u stručnoj službi u sedištu tuženog sa izmenjenim opisom poslova, dok je aneksom od 09.10.2014. godine za BB ona raspoređena na poslove i radne zadatke ... u stručnoj službi u sedištu tuženog sa izmenjenim opisom poslova odnosno ugovora o radu koji je usklađen sa organizacionim promenama kod tuženog.

Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova u stručnoj službi od 30.05.2012. godine bila su sistematizovana dva radna mesta za poslove ... . Odlukom direktora tuženog od 26.09.2014. godine utvrđen je broj izvršilaca za poslove utvrđene Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova od 26.09.2014. godine, dok je stavom 2. tačka 5. smanjen broj izvršilaca za dotadašnje poslove ... u stručnoj službi ... koji su sada utvrđeni kao ... sa dva na jednog izvršioca. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova radnih mesta tuženog od 26.09.2014. godine kao uže organizacione jedinice određene su stručne službe u sedištu tuženog i stručne službe ogranaka tuženog ukupno šest i to Beograd, Vojvodina, Niš, Kragujevac, Užice i Kosovo i Metohija, a da je radno mesto ... sistematizovano samo u okviru stručne službe u sedištu tuženog, a ne i u stručnim službama u ograncima tuženog. Tuženi nije bio u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih u smislu člana 155. stav 1. tačka 4. Zakona o radu koji bi između ostalog, sadržali i kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih. Iz iskaza tužilje saslušane u svojstvu parnične stranke utvrđeno je da je kod tuženog počela da radi 2010. godine, da je obavljala poslove administrativnog radnika, da je 2014. godine sa tuženim zaključila ugovor o radu na neodređeno vreme radi obavljanja poslova stručni ..., da je u to vreme kod tuženog bilo sistematizovano radno mesto ..., ali da je novom sistematizacijom broj izvršilaca na radnom mestu smanjen sa dva na jednog izvršioca, da je po stupanju na snagu novog Pravilnika ona proglašena za tehnološki višak, dok je na radno mesto ostala da radi zaposlena koja je primljena kao zamena za koleginicu koja se nalazila na porodiljskom odsustvu, da joj nisu poznati kriterijumi na osnovu čega je baš ona određena za tehnološki višak, kao i da joj pre otkaza nije ponuđeno ni jedno drugo radno mesto. Iz iskaza zakonskog zastupnika tuženog saslušanog u svojstvu parnične stranke utvrđeno je da su kod tuženog nastupili razlozi koji su prouzrokovali organizacione promene kod tuženog i postupak donošenja novog organizaciono – sistematizovanog akta tuženog.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužilji nezakonito jer tuženi koji je bio u obavezi da u situaciji smanjenja broj izvršilaca na jednom radnom mestu odredi kriterijume po kojima će napraviti izbor između lica koji će ostati a koji ne u radnom odnosu, pa kako tuženi to nije učinio, poništili navedeno rešenje. Pri tome su imali u vidu da je na radnom mestu na kome je došlo do smanjenja broj izvršilaca sa dva na jednog, da je drugi izvršilac koji je bio zaposlen na tom radnom mestu lice koje je uživalo posebnu zaštitu od otkaza ugovora o radu na osnovu člana 187. stav 1. i člana 153. Zakona o radu, ali da je u pitanju zaštita koja je privremena jer je trajanje zaštite ograničeno do njenog aktiviranja odnosno povratka sa porodiljskog bolovanja, što znači da tuženi nije bio oslobođen obaveze da prilikom utvrđivanja ko će od viška zaposlenih na istom radnom mestu biti proglašen za tehnološki višak u potpunosti izostavi poređenje tužilje sa ostalim izvršiocima na istim poslovima na osnovu prethodno precizno definisanih kriterijuma, pa tek nakon rezultata sprovedenog poređenja utvrdi da li su ispunjeni uslovi za primenu zabrane iz člana 187. stav 1. Zakona o radu, što tuženi nije učinio.

Stanovište nižestepenih sudova nije pravilno.

Prema članu 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Po članu 187. stav 1. istog zakona za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Članom 157. istog zakona propisano je da kriterijum za utvrđivanje viška zaposlenih ne može da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta.

U konkretnom slučaju, kod tužioca je došlo do organizacionih promena, zbog čega je tuženi doneo odluku o smanjenju broja izvršilaca na poslovima na kojima je tužilja radila. U konkretnom slučaju, tuženi nije bio u obavezi da donosi Program rešavanja viška zaposlenih, ali nije mogao ni definisati kriterijume koje će primeniti pri donošenju odluke ko će od više zaposlenih na istom radnom mestu biti proglašen tehnološkim viškom. Naime, u postupku pred nižestepenim sudovima je utvrđeno da su na radnom mestu ''...'' radila dva izvršioca tužilja i BB koja je bila na porodiljskom odsustvu. Lice koje je menjalo BB ne ulazi u kriterijume za otkaz ugovora o radu po osnovu tehnološkog viška jer je u pitanju lice koje je bilo u radnom odnosu na određeno vreme radi zamene zaposlenog i čiji je radni odnos prestao povratkom BB na posao. U prisustvu imperativnih zakonskih odredbi iz člana 157. i člana 187. Zakona o radu, tuženi nije bio u obavezi da propisuje kriterijume za određivanje viška zaposlenih u ovoj situaciji jer zakon štiti ženu od otkaza za vreme trudnoće i porodiljskog odsustva. S obzirom na ovakvu posebnu zaštitu, a pri okolnosti da jedan izvršilac mora predstavljati višak, očigledno je da je u ovom slučaju to morala biti tužilja. Tuženi nije bio u obavezi, a i da jeste, ne bi mogao da izvrši upoređivanje porodilje sa tužiljom jer porodilja nije faktički radila osam meseci pre donošenja rešenja o otkazu tužilji, pa se ni rad porodilje ne bi mogao upoređivati sa radom tužilje. S obzirom da tuženi nije mogao tužilju da premesti na druge poslove jer je njeno radno mesto bilo sistematizovano samo u okviru stručne službe u sedištu tuženog, te kako porodilja uživa posebnu zaštitu, to je rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužilji, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, zakonito i nema uslova za njegov poništaj. Zbog toga su nižestepene presude preinačene i odbijen tužbeni zahtev tužilje.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu članova 153. stav 1, 154. stav 2. i 165. stav 2. ZPP-a. Tuženom su priznati troškovi na ime sastava odgovora na tužbu u iznosu od 16.500,00 dinara, šest održanih ročišta iznos od po 18.000,00 dinara, jedno neodržano ročište u iznosu od 9.750,00 dinara, sastav žalbe u iznosu od 33.000,00 dinara i sastav revizije u iznosu od 33.000,00 dinara, sve odmereno prema važećoj AT.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić