Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilja AA iz … i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ivica Kostić, advokat iz ..., protiv tužene Zdravstvene ustanove “Apoteka Vranje” iz Vranja, radi utvrđenja zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1510/2019 od 19.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Vranju P1 3/19 od 12.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužilje tražile da se utvrdi da je tužena izvršila radnju diskriminacije tužilje AA iz ..., i to rešenjem br. ... od 22.08.2016. godine o vraćanju na rad u statusu neraspoređenog radnika i tužilje BB iz ..., na isti način rešenjem br. ... od 22.09.2016. godine o vraćanju na rad u statusu neraspoređenog radnika br. ... od 22.09.2016. godine, čime je izvršila povredu prava ličnosti, principa jednake dostupnosti iz oblasti rada i samim tim neposrednu diskriminaciju stavljanjem tužilja u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica u istoj ili sličnoj situaciji. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiljama na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti, povrede jednakih prava iz oblasti rada i pretrpljene neposredne diskriminacije isplati iznos od po 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da o svom trošku objavi ovu presudu u jednom dnevnom listu sa tiražom preko 10.000 primeraka. Stavom četvrtim izreke, usvojen je eventualni tužbeni zahtev i utvrđeno da su tužilje pretrpele zlostavljanje na radu od strane odgovornog lica kod tužene, direktorke Olivere Tomić, donošenjem rešenja o vraćanju na rad u statusu neraspoređenih radnica, i to rešenja br. ... od 22.08.2016. godine i rešenja br. ... od 22.09.2016. godine, zabranjivanjem tužiljama da u toku trajanja radnog vremena budu radno angažovane, čime je povređeno njihovo dostojanstvo, ugled, lični i profesionalni integritet, zdravlje, položaj zaposlenog i izazivan strah ili neprijateljsko, ponižavajuće Republika Srbijaili uvredljivo okruženje, pogoršani uslovi rada, kao i tužbeni zahtev kojim je traženo da sud zabrani odgovornom licu, direktrki Oliveri Tomić, ponavljanje istog ili sličnog ponašanja koje predstavlja zlostavljanje na radu. Stavom petim izreke, obavezana je tužena da tužiljama na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova, usled zlostavljanja na radu, isplati iznos po 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, dok je od dosuđenog do traženog iznosa od po 100.000,00 dinara, za iznos od po 50.000,00 dinara, tužbeni zahtev odbijen. Stavom šestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo objavljivanje ove presude u jednom dnevnom listu sa tiražom preko 10.000 primeraka i lokalnom listu u Vranju. Stavom sedmim izreke, obavezana je tužena da tužiljama na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 253.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Odlučujući o žalbi tužene, Apelacioni sud u Nišu je doneo presudu utvrđenje da su tužilje pretrpele zlostavljanje na radu na način opisan u izreci te presude, kao i da se obaveže tužena da tužiljama naknadi nematerijalnu štetu nastalu usled zlostavljanja na radu, te da se obaveže tužena da tužiljama naknadi troškove spora (revizijom pobijani deo).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilje su blagovremeno izjavile reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema članu 441. ZPP revizija je dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Članom 29. st. 1. i 2. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, br. 36/10) propisano je da zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju od strane poslodavca sa svojstvom fizičkog lica ili odgovornog lica u pravnom licu može protiv poslodavca da podnese tužbu pred nadležnim sudom u roku iz člana 14. stav 2. ovog zakona. Pravo da podnese tužbu protiv poslodavca zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom ima zaposleni koji nije zadovoljan ishodom postupka zaštite od zlostavljanja kod poslodavca, u roku navedenom ovim stavom. Stavovima 4. i 5. ovog člana propisano je da spor iz st. 1. i 2. ovog člana jeste radni spor. Ako ovim zakonom nisu predviđena posebna pravila, u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljalja na radu ili u vezi sa radom shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Prema navedenim odredbama zakona, spor o utvrđenju zlostavljanja na radu i zabrani daljeg zlostavljanja predstavlja radni spor, na koji se primenjuje odredba o dozvoljenosti revizije iz člana 441. ZPP, jer Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu predviđena posebna pravila o dozvoljenosti revizije. Kako se ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa, već je predmet tužbenog zahteva o kome je odlučeno pobijanom presudom utvrđenje zlostavljanja na radu i naknada nematerijalne štete, revizija tužilja nije dozvoljena. S obzirom da u ovoj vrsti sporova revizija nije dozvoljena prema posebnom zakonu, to se ne može primenjivati ni odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP prilikom ocene dozvoljenosti revizije.

Revizija nije dozvoljena ni u delu koji se odnosi na novčano potraživanje, jer vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe u smislu člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Slađana Nakić-Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić