U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Pešić, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja „Aleksinac“ u Aleksincu, čiji su punomoćnici Milisav Đorđević i Dragan Mitrović, advokati iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1103/2019 od 19.05.2020. godine, u sednici održanoj dana 31.03.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1103/2019 od 19.05.2020. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aleksincu P1 173/18 od 13.02.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev tužioca i kao nezakonito poništeno rešenje tuženog broj ... od 29.12.2015. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu broj .../... od 16.03.2015. godine, što je tuženi dužan da prizna i trpi, te da tužioca vrati na rad i prizna mu prava iz radnog odnosa. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati 177.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 1103/2019 od 19.05.2020. godine, odbijena je, kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju iz svih zakonom propisanih razloga.

Tužilac je dao odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11,... 18/20) i utvrdio da revizija nije osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, po osnovu ugovora o radu od 16.03.2015. godine, na poslovima doktora ... u Službi za ... . Spornim rešenjem tuženog od 29.12.2015. godine tužiocu je prestao radni odnos 31.12.2015. godine, zbog prestanka potrebe za njegovim radom. Zaključkom Vlade Republike Srbije 05 broj 112-10600/2015 od 02.10.2015. godine data je saglasnost zdravstvenim ustanovama da sprovedu postupak racionalizacije zaposlenih u Službi za stomatološku zdravstvenu zaštitu i utvrde broj zaposlenih za čijim je radom prestala potreba. Ministarstvo zdravlja je uz dopis br. 112-01.01028/2015-2 od 02.10.2015. godine, osim navedenog Zaključka, dostavilo i Kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih u stomatologiji, koji su usvojili reprezentativni sindikati u oblasti zdravstva na nivou Republike Srbije i to: Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, Sindikat medicinskih sestara i tehničara Srbije, Granski sindikat zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“ i Sindikat lekara i farmaceuta Srbije. Prema dostavljenom aktu kriterijumi su: rezultati rada koji se utvrđuju na osnovu broja izvršenih, fakturisanih i naplaćenih usluga i rad ostvaren u radnom odnosu, pri čemu prednost ima zaposleni sa većim brojem godina ostvarenih u radnom odnosu kod poslodavca. Direktor tuženog je doneo Odluku 12.11.2015. godine i Anketu za sve zaposlene u Službi stomatološke zdravstvene zaštite 12.11.2015. godine, kojim su zaposleni obavešteni o mogućnosti dobrovoljnog izjašnjavanja za rešavanje njihovog radno- pravnog statusa. Nakon toga, tuženi je 18.11.2015. godine doneo Odluku o izmeni i dopuni Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka zaposlenih kod tuženog broj 1858 od 18.09.2014. godine. Navedena Odluka, kao ni Pravilnik nisu dostavljeni na saglasnost Ministarstvu zdravlja. Dana 18.11.2015. godine tuženi je doneo i Pravilnik o proceduri za utvrđivanje viška zaposlenih u Službi za stomatološku zdravstvenu zaštitu tuženog broj 2513, kojim su propisani kriterijumi i to tako što je izvršena korekcija predloženih kriterijuma na način, da se pod brojem izvršenih usluga zaposlenog podrazumeva broj izvršenih usluga u dve najpovoljnije godine od poslednje četiri godine (od 01.01.2011. godine do 31.12.2014. godine), umesto da se poredi broj izvršenih usluga u periodu od 01.01.2013. godine do 30.06.2015. godine. Istog dana, tuženi je doneo i Odluku o formiranju komisije za racionalizaciju i utvrđivanje viška zaposlenih u Službi za stomatološku zdravstvenu zaštitu tuženog. Narednog dana komisija je zapisnikom broj 2514 konstatovala rezultate sprovedenog postupka za utvrđivanje viška zaposlenih, čiji su sastavni deo bodovne liste zaposlenih. Dana 20.11.2015. godine tuženi je doneo Odluku broj 2534 kojom je kao višak zaposlenih za čijim je radom prestala potreba, utvrdio pet zaposlenih od kojih tri doktora, među kojima je i tužilac. U skladu sa tom odlukom tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu, po osnovu tehnološkog viška.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni su zaključili da tuženi nije sproveo postupak rešavanja viška zaposlenih u skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i da je nezakonito otkazao ugovor o radu tužiocu na osnovu člana 195. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, sa kojih razloga su usvojili zahtev tužioca.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili zahtev tužioca.

Članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 i 75/14) propisano je da zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Članom 19. Zakona o načinu utvrđivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, br. 68/15, 85/15, 81/16), propisano je da u periodu sprovođenja racionalizacije u skladu sa odredbama ovog zakona, radi praćenja sprovođenja akta o maksimalnom broju zaposlenih, organizacioni oblici u javnim službama iz člana 2. stav. 3 ovog zakona, dužni su da akte o unutrašnjem uređenju i sitematizaciji radnih mesta, dostave na prethodnu saglasnost ministarstvima u čijem delokrugu se nalaze poslovi za čije obavljanje su obrazovane javne službe.

Kod tuženog je došlo do sprovođenja postupka racionalizacije na osnovu Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Kod utvrđenog da je tuženi 18.11.2015. godine doneo Odluku o izmeni i dopuni Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadataka zaposlenih kod tuženog od 18.09.2014. godine, koju nije dostavio na saglasnost Ministarstvu zdravlja, to sledi da tuženi nije ispoštovao proceduru propisanu članom 19. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru jer odluku nije dostavio na prethodnu saglasnost Ministarstvu zdravlja u čijem delokrugu se nalaze poslovi za čije obavljanje je obrazovan tuženi, sa kojih razloga je pravilan zaključak nižestepenih sudova da je sporno rešenje tuženog nezakonito i pravilno su odlučili nižestepeni sudovi kada su sporno rešenje tuženog poništili kao nezakonito i odlučili da tužioca vrate na rad.

Osim toga, Ministarstvo zdravlja je uz dopis od 02.10.2015. godine osim Zaključka dostavilo i Kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih u stomatologiji, koji su usvojili reprezentativni sindikati u oblasti zdravstva na nivou Republike Srbije, a tuženi je 18.11.2015. godine doneo Pravilnik o proceduri za utvrđivanje viška zaposlenih u Službi za stomatološku zdravstvenu zaštitu tuženog kojim su propisani kriterijumi i to tako što je izvršena korekcija predloženi kriterijuma, iako je tuženi bio u obavezi da primeni kriterijume utvrđene od strane reprezentativnih sindikata i nije bio ovlašćen da vrši izmenu istih, s obzirom da u situcaiji kada su kriterijumi utvrđeni na jedinstven način u oblasti zdravstva na nivou Republike Srbije, poslodavac je dužan da se tih kriterijuma pridržava, a primena kriterijuma bitno utiče na zakonitost akta o višku zaposlenih, budući da se na osnovu njih vrši personifikacija viška zaposlenih, kako su to pravilno zaključili nižestepeni sudovi.

Kod utvrđenog da je tužilac bio neugovoreni radnik, zbog čega nije bio u mogućnosti da obavlja sve stomatološke usluge koje su mogli da obavljaju i ostali zaposleni doktori stomatologije kod tuženog, od 157 usluga koje se fakturišu preko Fonda tužilac je mogao da pruža samo tri usluge, pa imajući u vidu da je jedan od kriterijuma na osnovu kojih je tužiocu otkazan ugovor o radu upravo broj izvršenih usluga, tuženi je bio u obavezi da pre nego što pristupi utvrđivanju viška zaposlenih, omogući da se svi utvrđeni kriterijumi primene na jednak način prema svim zaposlenima, što tuženi nije dokazao, te su sa tih razloga neosnovani navodi revizije tuženog.

Kako iz navedenog sledi da tuženi nije u svemu postupao po navedenim zakonskim odredbama, to je pravilna odluka nižestepenih sudova da je osnovan zahtev tužioca za poništaj otkaza ugovora o radu.

Imajući u vidu napred navedeno, nisu osnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava iz člana 19. Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru i člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu.

S obzirom da je pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito, to postoji osnov za obavezivanje tuženog da tužioca vrati na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu, sa kojih razloga su neosnovani navodi revizije.

Na osnovu člana 414.stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tužilac nema pravo na naknadu troškova postupka po reviziji, jer sastav odgovora na reviziju nije bila neophodna radnja za odlučivanje u postupku po reviziji, sa kojih razloga je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić