Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1843/20 od 13.11.2020. godine preinačena je presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 1138/16 od 09.10.2019. godine, pa je kao neosnovan odbijen tužbeni zahtev kojim je u prvom stavu izreke traženo da se utvrdi da je rešenje o otkazu ugovora o radu ...-...-.../... od 29.11.2016. godine doneto od strane tuženog nezakonito i da se kao takvo poništi, u stavu drugom izreke da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad, u stavu trećem izreke da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog neisplaćenih zarada isplati 88.589,96 dinara po mesečnim iznosima i sa zakonskom zateznom kamatom, u četvrtom stavu izreke da se obaveže tuženi da na iznos naknade štete iz stava trećeg izreke presude tužiocu uplati doprinose za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje i doprinose za slučaj nezaposlenosti koji padaju na teret tuženog kao poslodavca i tužioca kao radnika, Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje Beograd – Filijala Surčin, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje – Filijala Surčin i Nacionalnoj službi za zapošljavanje – Filijala Surčin, po stopi i visini koja će biti utvrđena u momentu isplate i u stavu petom izreke, da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 269.031,44 dinara. Drugim stavom izreke obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 294.531,00 dinara sa kamatom od izvršnosti presude, pa do isplate. Trećim stavom izreke obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova drugostepenog postupka isplati iznos od 95.531,00 dinar sa kamatom od izvršnosti presude, pa do isplate.

Protiv navedene pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je shodno članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP blagovremeno izjavio reviziju ukazujući na bitne povrede odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 sa izmenama i dopunama, 49/13-US, 74/13-US), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stv 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti iz izjavljenog vanrednog pravnog leka sledi da je pred drugostepenim sudom učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. istog zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju sledi da je tužilac zasnovao radni odnos kod tuženog na osnovu ugovora o radu broj .../... od 15.01.2003. godine na neodređeno vreme, da je ugovorom o radu broj ...-.../... od 18.09.2014. godine tužilac raspoređen na radno mesto ..., u delatnosti tehničkog održavanja, sa opisom poslova sačinjavanja planova održavanja sredstava aerodromske opreme, organizovanja, rukovođenja, učestvovanja u izvršavanju poslova održavanja aerodrumske opreme, organizovanja postupka redovne kontrole opreme i sredstava, vođenja postupka primopredaje sredstava u eksploataciji, staranja o primeni propisa bezbednosti i zdravlja na radu u toku zimske sezone, učestvovanja u izradi godišnjih planova nabavke rezervnih delova opreme i potrošnog materijala i obavljanja ostalih poslova po nalogu rukovodioca sektora. Aneksom ugovora o radu broj ...-.../... od 13.07.2016. godine, tužilac je raspoređen na radno mesto ..., čiji je opis poslova sličan prethodnom radnom mestu ... održavanja aerodromske opreme.

Osim navedenih ugovora, tužilac je sa tuženim zaključio aneks ugovora o radu broj ...-.../... od 03.10.2016. godine, za radno mesto ... u Organizacionoj jedinici Odeljenje ... – OJ ..., sa opisom poslova koji je istovetan prethodnom radnom mestu.

Dana 17.10.2016. godine tuženi je doneo upozorenje kojim je tužioca, raspoređenog na radno mesto ..., upozorio na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu iz razloga što je učinio povredu radne obaveze i nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca, a u skladu sa zakonom, Kolektivnim ugovorom i Kodeksom ponašanja i to na taj način što je svoje radne obaveze izvršavao neprofesionalno, nesavesno i neodgovorno, a iz razloga necelishodnog korišćenja sredstava za rad, čime su potencijalno mogli biti ugroženi bezbednost vazdušnog saobraćaja, životi ljudi, kao i prouzrokovanja materijalne štete poslodavcu, a za vreme dok je obavljao poslove ... . U obrazloženju navedenog upozorenja naznačeno je da je u vreme dok je obavljao poslove ... održavnja aerodromske opreme tužilac učinio povredu radne obaveze na taj način što je necelishodno i neodgovorno koristio sredstava za rad, odnosno što nije prijavio postojanje velikog broja rezervnih delova za koje je znao da su neophodni prilikom obavljanja procesa rada, a koji delovi su se nalazili u tzv. priručnom magacinu od koga je ključeve imao samo tužilac, da je tužilac morao znati za stanje opreme u radionicama mehanizacije i za postojanje priručnog magacina, kao i za stanje zaliha u istom, da nije informisao neposrednog rukovodioca o takvoj situaciji, što je kao ... bio dužan da učini. Sve do izmene ugovornih uslova rada zaključenjem aneksa ugovora o radu 13.10.2016. godine, tužilac je obavljao ... i bio je u skladu sa opisom poslova obavezan da, između ostalog, održava aerodromsku opremu, organizuje postupak redovne kontrole opreme i sredstava, učestvuje u izradi godišnjih planova nabavke rezervnih delova, opreme i potrošnog materijala.

Postupajući po nalogu VD generalnog direktora za proveru neregularnosti u službi tehničkog održavanja aerodromske opreme, koju je prijavio direktor OJ ..., organizaciona jedinica „...“ konstatovala je da je u tom periodu ... bio tužilac, da je nakon prijema prijave dana 20.09.2016. godine izvršen popis navedenih delova u priručnom magacinu od koga, između ostalog, ključ poseduje i tužilac kao ... i da je u tim magacinima bila velika količina raznih filtera, rezervnih guma i ostalih delova, neevidentiranih na zalihama centralnog magacina.

Prvostepeni sud je kao nesporno utvrdio da su u okviru Organizacione jedinice ... postojali centralni i priručni magacin, da je za priručni magacin postojalo više ključeva od kojih je jedan stajao u kancelariji gde su bili smešteni tužilac i njegove kolege, da je priručni magacin ustanovljen mnogo godina ranije iz razloga što je centralni magacin radio u vremenu od 07 do 15 časova, te su nakon isteka njegovog radnog vremena delovi koji su služili za održavanje opreme i sredstava radnicima bili nedostupni. S obzirom da je tuženi svoju delatnost obavljao 24 časa, postojala je potreba za servisiranjem i van radnog vremena centralnog magacina, a iz kog razloga je uvedena praksa da se određeni deo delova iz centralnog magacina premeste u priručni magacin kako bi bili dostupni radnicima. Dešavalo se da neki delovi, nakon što budu trebovani iz centralnog magacina, ne budu odmah ugrađeni u sredstva i opremu tuženog već se odlažu u priručni magacin ( ne vraćaju se u centralni), što je neophodno radi njihove dostupnosti radnicima van radnog vremena centralnog magacina. U priručni magacin stavljani su i stari, korišćeni delovi. Evidencija o prijemu delova u priručni magacin nije vođena, ali je postojala interna sveska u koju su evidentirani delovi koji su uzimani iz priručnog magacina i definitivno ugrađivani u sredstva i opremu tuženog. Navedena praksa kod tuženog uvedena je pre više decenija, tu praksu je u svom poslu kao ... nasledio i sam tuženi, sa čime su bili upoznati i raniji rukovodioci koji su u tom sektoru posao obavljali pre dolaska BB za šefa službe održavanja u julu 2016. godine, koji je zatečeno stanje prijavio nadređenima. Evidencija stanja rezervnih delova u centralnom magacinu uredno je vođena, a u priručnom magacinu nije, što je tužiocu kao ... stavljeno na teret.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je ocenio da, s obzirom na ustanovljenu praksu izuzimavanja određenih delova iz centralnog magacina i odlaganje istih u priručni magacin iz razloga celishodnosti, a bez formalno ustanovljenog sistema evidencije delova u priručnom magacinu, što je decenijama smatrano redovnim stanjem poslovanja tuženog, nema mesta stavljanju na teret tužiocu propusta u tom smislu, koji je po mišljenju tuženog bio osnov za davanje otkaza predmetnog ugovora o radu.

Kod izloženog pravnog stanovišta prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužioca ocenivši da tužilac nije učinio povredu radne obaveze koja mu je pobijanim rešenjem stavljena na teret, da svoje radne obaveze nije izvršavao neprofesionalno, nesavesno i neodgovorno i da nije necelishodno koristio određena sredstva rada, jer je praksu rukovanja opremom i sredstvima, ustrojenu od strane samog tuženog, nasledio, te da nije imao obavezu evidentiranja rezervnih sredstava prilikom njihovog prenošenja iz centralnog u priručni magacin.

Razmatrajući izjavljenu žalbu tužene drugostepeni sud je ocenio da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, iz koga razloga je shodno članu 394. tačka 4. ZPP prvostepenu presudu preinačio. Obrazlažući svoju odluku drugostepeni sud je naveo da je tužilac, kao ... odeljenja baznog održavanja, bio zadužen za evidentiranje stanja zaliha, da za razliku od centralnog magacina evidenciju za priručni magacin nije vodio, te da je nesavesnim i nemarnim obavljanjem svog posla učinio povredu radne obaveze koja mu je spornim rešenjem stavljena na teret. Protivno stanovištu prvostepenog suda, drugostepeni sud je zaključio da se tužilac ne može osloboditi odgovornosti za učinjenu povredu radne obaveze nevođenja evidencije stanja rezervnih delova u priručnom magacinu iz razloga što je takvo stanje tolerisano ranijih godina, jer se iz tuđeg propusta ne može ostvariti benefit za sebe. U skladu sa zauzetim stanovištem Apelacioni sud u Beogradu je prvostepenu presudu preinačio, kao neosnovan odbio tužiočev zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu ...- ...-.../... od 29.11.2016. godine, a u skladu sa tom odlukom kao neosnovan je odbijen i zahtev tužioca za naknadu štete zbog izgubljene zarade istaknut u smislu člana 191. Zakona o radu, kao i akcesorni zahtev za uplatu doprinosa, koji deli pravnu sudbinu glavne obligacionopravne tražbine.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovani su revizijski navodi tužioca da je drugostepena odluka doneta pogrešnom primenom materijalnog prava.

Članom 16. stav 1. tačka 3. Zakona o radu propisano je da je poslodavac dužan da zaposlenom, između ostalog, pruži obaveštenja o uslovima rada, organizaciji rada i pravilima iz člana 15. tačka 2. ovog zakona, a članom 16. tačka 2. Zakona o radu propisano je da je zaposleni, između ostalog, dužan da poštuje organizaciju rada i poslovanja kod poslodavca.

Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, iz izloženog činjeničnog stanja sledi da je u skladu sa ugovorom o radu broj ... – .../... od 18.09.2014. godine tužilac na radnom mestu ... u delatnosti tehničkog održavanja, preuzimanjem poslova koji su mu povereni, bez formalnog obaveštavanja od strane poslodavca o potrebi izmene načina rada realno postojećeg, a aktima tuženog nepredviđenog priručnog magacina, prećutnim nastavljanjem zatečene prakse tuženog duge više decenija i uslovljene upravo organizacijom poslovanja tehničkih službi van radnog vremena centralnog magacina, suočen sa otkazom ugovora o radu shodno citiranim propisima, iako je dosledno poštovao režim rada priručnog magacina uspostavljen od strane samog tuženog kao poslodavca.

U skladu sa izloženim, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da se postupanje tužioca u spornom periodu ne može smatrati povredom radne discipline koja bi shodno članu 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu bila protivna aktu poslodavca, odnosno koja povreda bi njegovo ponašanje učinila neprihvatljivim tako da ne može da nastavi rad kod poslodavca. Postojanje povrede radne discipline, kao i jednog od otkaznih razloga navedenih u rešenju tuženog o otkazu ugovora o radu donetim pod brojem .../...-.../... dana 29.11.2016. godine tuženi tokom postupka nije dokazao saglasno svojoj dužnosti propisanoj članom 228. ZPP.

Povreda radne obaveze koja bi shodno članu 179. stav 2. tačka 1. (nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza) i tačka 3. (necelishodno i neodgovorno korišćenje sredstava rada) Zakona o radu, u vezi sa članom 93. stav 1. tačka 11. (povreda radne discipline nepoštovanjem kodeksa ponašanja zaposlenih) i tačka 12. (nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca) Kolektivnog ugovora, kao drugi otkazni razlog, u konkretnom slučaju nije mogla opravdati sporni otkaz ugovora o radu. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, kod postojanja saznanja direktora tuženog o decenijskom funkcionisanju priručnog magacina iz razloga nesmetanog servisiranja vozila i opreme van radnog vremena centralnog magacina, tužilac kao zaposleni nije mogao biti odgovoran na njegovo ustrojavanje i za način njegovog funkcionisanja, kako u pogledu deponovanja i rashodovanih i novih delova preuzetih iz centrlanog magacina, tako i u pogledu stanja zaliha novih delova u istima.

Ukazivanje tuženog da su brojni novi delovi – filteri i gume zatečeni u priručnom magacinu, bili deficitarni zbog tenderskih nabavki koje nisu realizovane iz administrativnih razloga i zbog nezainteresovanosti dobavljača, očigledno nije posledica propusta u radu tužioca, a zbog čega je po oceni Vrhovnog kasacionog suda prvostepena presuda neosnovano ukinuta pogrešnom primenom materijalnog prava od strane drugostepenog suda.

Razmatrajući stanovište drugostepenog suda da tužilac ne može očekivati benefit za sebe iz ranijeg nezakonitog postupanja, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da način organizacije poslovanja tuženog i organizacije dnevnog funkcionisanja pojedinih službi i njihovih delova, nije u nadležnosti zaposlenih radnika – neposrednih izvršilaca, već rukovodstva tuženog, te tužilac ne može snositi posledice zbog prećutne odluke tuženog, da aktima tuženog nepredviđeni priručni magacin bude organizovan na izloženi način. Ukoliko se može smatrati da postoji propust u radu, on nije na strani tužioca već tuženikovih rukovodećih službi, zaduženih za organizovanje poslovanja aerodroma, koje su bile dužne da zbog ograničenosti radnog vremena centralnog magacina i potrebe nesmetanog servisiranja radnih potreba tokom dvadesetčetvorosatnog radnog vremena, rad ustrojenog priručnog magacina regulišu svojim aktima i istima odrede način vođenja evidencije stanja novih delova preuzetih iz centralnog magacina. Umesto takve pouzdane prakse, u priručni magacin su pored nekorišćenih delova, odlagani i polovni, mahom neupotrebljivi delovi, čije rashodovanje nikada tokom višedecenijskog postojanja priručnog magacina nije sprovedeno, jer komisija za obavljanje tog posla od strane tuženog nije formirana ni posle dolaska novog rukovodstva tuženog koje je, insistirajući na vođenju evidencije stanja novih delova u priručnom magacinu, protiv tužioca pokrenulo disciplinski postupak čiji je rezulat bilp otkazivanje njegovog ugovora o radu.

Kako je shodno članu 416. stav 1. ZPP preinačena drugostepena odluka i potvrđena prvostepena presuda u delu kojim je poništeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu, to su shodno članu 191. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14) kojim je propisano da će sud, ako u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog odlučiti da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome nije radio, potvrđene i odluke sadržane u drugom, trećem i četvrtom stavu izreke prvostepene presude. Pored vraćanja tužioca na rad, tuženi kao poslodavac je shodno članu 12. stav 1. članu 16. stav 1, članu 104. stav 1, članu 110. stav 1. Zakona o radu u vezi u vezi sa Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju (član 10. stav 1. tačka 1, član 11. stav 1. tačka 1. i član 14. stav 1. tačka 1.) obavezan da istom isplati zarade koje bi on ostvario da nezakonitim otkazom nije udaljen sa rada i da mu na iznos tih zarada uplati doprinose za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, te za osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Na iznos neisplaćenih mesečnih zarada tužiocu je shodno članu 277. stav 1. ZOO zakonska zatezna kamata dosuđena od njihove mesečne dospelosti predviđene Zakonom o radu, pa do isplate.

Pravilnom primenom člana 153. stav 1., člana 154. stav 1. i člana 163. stav 1. i 2. ZPP, kao odredaba Advokatske i Taksene tarife prvostepeni sud je tuženog obavezao da tužiocu naknadi nužne izdatke koje je isti imao povodom vođenja ove parnice, te je prvostepena presuda potvrđena i u delu odluke o troškovima postupka.

Kako je tužiočeva revizija usvojena, na osnovu istovetnih odredbi procesnog zakona istom su dosuđeni troškovi revizijskog postupka u iznosu od 39.600,00 dinara na ime sastava revizije (iznos od 33.000,00 dinara uvećan za 20% na ime PDV) i iznos od 3.800,00 dinara na ime taksi za reviziju i revizijsku odluku.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović,s,r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić