Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, na osnovu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20) u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), pa je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom tužioca ukazuje se na bitnu povredu iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, međutim, ta bitna povreda nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio zaposlen na osnovu Ugovora o radu na određeno vreme od 01.12.2019. godine, na ... poslovima (kao diplomirani pravnik), do povratka odsutnog radnika BB, angažovanog na poslovima ... . Pobijanim rešenjem od 29.10.2019. godine, tuženi je tužiocu otkazao ugovor o radu zbog učinjene povrede radne obaveze, pozivajući se na odredbu člana 179. stav 2. tačke 1. i 2. Zakona o radu i člana 86. Pravilnika o radu i nepoštovanju radne discipline, kao i na odredbu člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i član 86. Pravilnika o radu. Pre donošenja pobijanog rešenja, tuženi je tužiocu dostavio upozorenje 25.09.2019. godine, u kom su detaljno navedeni razlozi za otkaz ugovora o radu iz člana 171. stav 1. tačka 1., člana 179. stav 2. tačka 1. i 2. i člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, u vezi člana 86. Pravilnika o radu tuženog, a tuženi se na upozorenje izjasnio. Tuženi je tužiocu stavio na teret da je u toku rada, naročito u poslednjih šest meseci, pokazao niz propusta i povreda u procesu rada koji se sastoje u tome što je, svojom krivicom, nesavesno i nemarno izvršavao svoje radne obaveze, neblagovremeno i nemarno postupao tako što je povredio zakonske rokove za postupanjem u predmetima tužene radi ostvarivanja prava konkretno navedenih lica – stranaka o čijim zahtevima i pravima je odlučivao i da je svojom krivicom zloupotrebio položaj i prekoračio svoja ovlašćenja, tako što je, mimo znanja poslodavca i bez uputa Centra, u prostorijama tuženog, mimo radnog vremena, za svoj račun i račun svojih privatnih udruženja i udruženja u kojima je angažovan (udruženje ''Centar'', ''Stražba'', ''Prmenimo svet a ne sebe'', ''Zumbul''), radno angažovao na javnim radovima, u periodu od 01.06.2019. godine do 30.09.2019. godine, sadašnje i bivše korisnike novčane i socijalne pomoći Centra za socijalni rad u Trsteniku, njih ukupno 28 (navedena su imena lica koja su na ovaj način bila angažovana). To je činio tako što je ta lica primao u svoju kancelariju u Centru za socijalni rad u Trsteniku, u toku i van radnog vremena i sa njima zaključivao ugovore o izvođenju javnih radova, pri čemu angažovana lica nije jasno informisao da su oni angažovani preko privatnih udruženja zaposlenih i na taj način ih doveo u zabludu da su angažovani preko Centra za socijalni rad u Trsteniku. Na javne radove je, preko privatnih udruženja angažovao lica koja boluju od teških bolesti (srčani bolesnici, epileptičari, oboleli od karcinoma), koji su korisnici prava u sistemu socijalne zaštite, za koje činjenice je znao, budući da radi u Referatu materijalnih davanja koje predmete lično duži. Od angažovanih lica na javnim radovima neosnovano je tražio i uzimao povraćaj isplaćenih naknada na ime njihovog angažovanja i prikazivao da su isti radili na javnim radovima tokom celog meseca. Isplaćivao im je naknadu u iznosu od po 22.000,00 dinara mesečno (navedena su imena lica i novčani iznosi), a kada su tužiocu navedena lica tražila priznanicu, kao dokaz da su mu novac vratili, isključivao ih je iz javnih radova, odnosno njihovo angažovanje je prestajalo, bez obrazloženja. Na taj način je svojim ponašanjem doveo u pitanje mogućnost nastavka rada kod poslodavca, tuženog, jer ga nije prethodno informisao niti pribavio uputstva Centra o angažovanju na javnim radovima bivših i sadašnjih korisnika Centra, preko njegovih privatnih udruženja i udruženja u kojima je angažovan i što je, mimo znanja poslodavca, u prostorijama Centra za socijalni rad i mimo radnog vremena, za svoj račun i račun svojih privatnih udruženja obavljao poslove koji ne spadaju u opis radnog mesta tužioca. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Inspektorat za rad, Odeljenje inspekcije rada Kruševac je, rešenjem od 20.12.2019. godine, odbilo zahtev tužioca za donošenje rešenja o odlaganju izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu od 29.10.2019. godine do donošenja pravnosnažne odluke suda, sa obrazloženjem da nisu utvrđenje očigledne povrede prava zaposlenog u postupku donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu. Na osnovu Izveštaja o završetku javnih radova Nacionalne službe za zapošljavanje, Filijala Kruševac od 30.09.2019. godine, proizlazi da su udruženja građana ''Centar'', ''Stražba'', ''Promenimo svet a ne sebe'' i ''Zumbul'', kao poslodavci – izvođači radova, sproveli javne radove u trajanju od četiri meseca u periodu od 01.06.do 30.09.2019. godine, po kom osnovu su isplaćena i opravdana određena novčana sredstva, kao i da su na tim javnim radovima angažovana nezaposlena lica i to njih šest koji su radili preko UG ''Centar'', odnosno po deset nezaposlenih lica koji su radili preko ostalih udruženja, ukupno 33 angažovana lica. Etički odbor Komore socijalne zaštite je povodom prijave Centra za socijalni rad Trstenik od 30.10.2019. godine utvrdio grubo kršenje Kodeksa profesionalne etike stručnih radnika socijalne zaštite Srbije od strane zaposlenog, ovde tužioca, diplomiranog pravnika i predložio Komori socijalne zaštite oduzimanje licence za obavljanje pravnih poslova socijalne zaštite tužiocu, pa je Komora socijalne zaštite rešenjem br. ../2020 od 28.02.2020. godine tužiocu oduzela licencu za obavljanje pravnih poslova u socijalnoj zaštiti, navodeći da je tužilac grubo prekršio Kodeks profesionalne etike stručnih radnika u socijalnoj zaštiti Srbije.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca odbili, primenom odredbe člana 179. stav 2. tačke 1, 2. i 5. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05...95/18), odredbe člana 10. stav 1. Pravilnika o zabranjenim postupanjima zaposlenih u socijalnoj zaštiti (''Službeni glasnik RS'', br. 8/12 od 03.02.2012. godine), u vezi odredbe člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, nalazeći da je tuženi u postupku donošenja osporenog rešenja postupio u svemu na način propisan odredbom člana 180. Zakona o radu, kod utvrđene činjenice da je tužilac skrivljeno povredio svoje radne obaveze i da nije poštovao radnu disciplinu, pa nema pravo na vraćanje na rad kod tuženog u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179 .stav 2. tačka 1, 2. i 5. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05...95/18), propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to, između ostalog, ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze, zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja i ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenju opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Na osnovu odredbe člana 179. stav 3. tačka 8. istog Zakona, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Pravilnik o zabranjenim postupanjima zaposlenih u socijalnoj zaštiti (''Službeni glasnik RS'', br. 8/12 od 03.02.2012. godine) u odredbi člana 10. stav 1. i stav 2. tačka 1., predviđa da je zaposlenom zabranjena eksploatacija korisnika, te da se eksploatacijom korisnika smatra naročito korišćenje korisnika od strane zaposlenog za obavljanje poslova koji donose materijalnu ili nematerijalnu dobit, a koji nisu u interesu korisnika, već u interesu zaposlenog, pružaoca usluga ili trećeg lica, korišćenjem prisile, prevare, nasilnih metoda ubeđivanja, zavisno od položaja korisnika, njegovog zdravstvenog, imovinskog ili drugog stanja, zloupotrebom poverenja i moći. Na osnovu odredbe člana 4. tog Pravilnika, predviđeno je da postupanje zaposlenog suprotno zabranama utvrđenim zakonom kojim se uređuje socijalna zaštita i ovim Pravilnikom, smatra se povredom radne obaveze u smislu zakona kojim se uređuje rad.

Pravilnik o radu Centra za socijalni rad br. 01-551-1131 od 07.06.2019. godine, u odredbi člana 86. stav 3. tačke 1. i 2. predviđa da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini težu povredu radne obaveze i to: ako nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršava radne obaveze i ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja.

U konkretnom slučaju, tuženi je tužiocu, pobijanim rešenjem, otkazao ugovor o radu, imajući u vidu da je on svojom krivicom učinio povredu radne obaveze koja mu je pobijanim rešenjem stavljena na teret, tako što je, pre donošenja pobijanog rešenja tuženi tužiocu dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu koje, kao i pobijano rešenje sadrži detaljno obrazloženje, navođenjem mesta, vremena i način izvršenja konkretnih radnji koje je tužilac preduzeo, a koje predstavljaju razlog za otkaz ugovora o radu i dokaze na osnovu kojih je tuženi utvrdio da su se stekli uslovi za prestanak radnog odnosa tužiocu, pa su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da je pobijano rešenje tuženog zakonito, a tužbeni zahtev tužioca za njegov poništaj neosnovan.

Neosnovani su navodi revizije tužioca da je tuženi, u postupku donošenja osporenog rešenja, povredio njegovo pravo na odbranu pošto mu nije dostavio dokaze o učinjenim povredama radne obaveze i radne discipline, na koje se pozvao u upozorenju o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i na kojima je zasnovao pobijano rešenje. Suprotno tim navodima revizije tužioca, tuženi je, pri donošenju pobijanog rešenja postupio u svemu na način propisan odredbom člana 180. Zakona o radu, tako što je tužiocu dostavio upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu koje sadrži detaljno obrazloženje mesta, vremena i načina izvršenja radnji koje su mu stavljene na teret, a koje predstavljaju razlog za otkaz ugovora o radu i dokaze na osnovu kojih je tuženi utvrdio da su se stekli uslovi za prestanak radnog odnosa tužiocu.

Navodi tužioca o pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, s tim u vezi, su bez uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, na osnovu odredbe člana 407. stav 2. Zakona o parničnom postupku, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog Zakona, što ovde nije slučaj.

Pošto je pobijano rešenje tuženi doneo u zakonito sprovedenom postupku, nije dužan da tužioca vrati na rad, u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu, pa tužilac revizijom neosnovano pobija pravilnost primene materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1.i 154. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 414.stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić