Rešenjem R4 67/16 od 19.10.2016. godine, Apelacioni sud u Beogradu je predložio Vrhovnom kasacionom sudu da odluči o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, nalazeći da su za to ispunjeni uslovi iz člana 395. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravilno Apelacioni sud u Beogradu zaključuje da su ispunjeni uslovi iz člana 395. ZPP, jer je u konkretnom slučaju potrebno odlučiti o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse u predmetima sa istim činjeničnim i pravnim zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 399. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.125/04 i 111/09), pa je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zaposlena kod tužene, a počev od 01.07.2006. godine, rešenjem Direkcije policije od 01.07.2006. godine, raspoređena je na radno mesto radi obavljanja poslova suzbijanja krijumčarenja i trgovine ljudima, sa zvanjem glavni policijski inspektor, u Odeljenju za suzbijanje organizovanog opšteg kriminala, u Službi za borbu protiv organizovanog kriminala Uprave kriminalističke policije, koje je Pravilnikom tužene, od 10.05.2006. godine, o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, sistematizovano pod rednim brojem 1.91. Rešenjem Uprave za ljudske resurse tužene od 01.07.2006. godine, određen joj je koeficijent za obračun zarade u visini od 33,75 uvećan za minuli rad. Rešenjem Direkcije policije od 07.02.2007. godine, tužilja je počev od 15.02.2007. godine, u istom Odeljenju - za suzbijanje organizovanog opšteg kriminala, raspoređena na radno mesto radi obavljanja poslova suzbijanja otmice, iznuda i ucena sa elementima organizovanog kriminala, koje je Pravilnikom tužene od 10.05.2006. godine, sistematizovano pod rednim brojem 1.88, a rešenjem Uprave za ljudske resurse tužene od 22.02.2007. godine, određen joj je koeficijent za obračun zarade u visini od 33,75 uvećan za minuli rad. Protiv navedenih rešenja tužene, tužilja nije koristila pravna sredstva, na koja joj je ukazano poukom o pravnom leku, niti se obraćala tuženoj sa zahtevom za isplatu uvećane zarade u skladu sa Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i Uredbom o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, sudovi su odbili tužbeni zahtev, nalazeći da tužilja nije iskoristila svoje pravo žalbe na rešenja kojim joj je određen koeficijent za obračun plate, odnosno nije pokrenula odgovarajući upravni postupak protiv tog rešenja, a sud nije nadležan da odlučuje o tom pravu tužilje već organ tužene, jer je sud nadležan da odlučuje samo o zahtevu za naknadu štete zbog nezakonitog rada organa ili o zahtevu za isplatu naknade, utvrđene pojedinačnim pravnosnažnim i konačnim aktom tužene, koju je tužena neosnovano obustavila ili po kome je neredovno vršila isplatu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda osnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava prilikom odlučivanja o zahtevu tužilje.

Naime, odredbom člana 10. stav 1. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala („Sl. glasnik RS“ br. 67/03, 135/04, sa izmenama objavljenim u „Sl. glasniku RS“ br. 61/05, koje su bile na snazi u spornom periodu), određeno je da se u ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove radi otkrivanja krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona obrazuje Služba za suzbijanje organizovanog kriminala. Primenom člana 18. stav 1. ovog Zakona, lica koja obavljaju poslove i zadatke u posebnim organizacionim jedinicama iz ovog zakona imaju pravo na platu koja ne može biti veća od dvostrukog iznosa plate koju bi ostvarila na poslovima sa kojih su stupila na rad u te organizacione jedinice. Prema stavu 2. istog člana, plate ovih lica uređuje Vlada Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije je platu lica koja vrše funkciju, odnosno obavljaju poslove i zadatke u Službi za suzbijanje organizovanog kriminala, utvrdila je Uredbom o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala („Sl. glasnik RS“ br. 97/03 od 11.10.2003. godine, sa izmenama objavljenim u „Sl. glasniku RS“ br. 67/05, koje se primenjuju od 31.05.2005. godine, te su bile na snazi u spornom periodu), tako što je, članom 2. stav 2. Uredbe, utvrdila da se ista obračunava i isplaćuje u dvostrukom iznosu plate koju su ostvarivali na funkciji, odnosno na poslovima sa kojih su stupili na rad.

Pravilna primena navedenih odredaba podrazumeva da se Uredba o platama lica koja obavljaju poslove u posebnim jedinicama državnih organa nadležnih za suzbijanje organizovanog kriminala, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, u pogledu plata službenih lica zaposlenih u Službi za suzbijanje organizovanog kriminala, primenjuje kao lex specialis. Ovo iz razloga što citiranom odredbom člana 2. stav 2. Uredbe, plata ovih lica nije određena okvirno, već sadržina iste precizno utvrđuje obim uvećanja, određenjem da im se plata obračunava i isplaćuje u dvostrukom iznosu plate koju su ostvarivali na na poslovima sa kojih su stupila na rad u te organizacione jedinice. S obzirom da nije i ne može biti sporna plata koju su ova lica ostvarivala na poslovima pre stupanja na rad u Službu, to nije bilo potrebe za donošenjem posebnog rešenja ili za vođenje upravnog postupka radi donošenja odluke o visini plate, već je tužilja pravo na platu u skladu sa članom 2. stav 2. Uredbe, stekla već na osnovu rešenja tužene o raspoređivanju u ovu Službu. To dalje znači da je tužena bila u obavezi da, prilikom obračuna i isplate plate tužilji, neposredno primeni navedenu odredbu Uredbe i tužilji istu isplati u dvostrukom iznosu plate koju je ostvarivala pre raspoređivanja na ove poslove.

Imajući u vidu da su nižestepeni sudovi pogrešnom primenom materijalnog prava odbili tužbeni zahtev, nalazeći da je tužilja bila u obavezi da u upravnom postupku ostvari pravo na traženu visinu plate, zbog čega je činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 407. stav 2. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će utvrditi činjenično stanje, imajući pri tom u vidu primedbe iz ovog rešenja, a potom pravilnom primenom materijalnog prava doneti novu i zakonitu odluku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić