Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Branislava Bosiljkovića i Spomenke Zarić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Veroslav Garić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Odred žandarmerije u Kraljevu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 725/19 od 05.04.2019. godine, u sednici održanoj 12.12.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 725/19 od 05.04.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 725/19 od 05.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P1 142/17 od 06.11.2018. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužiocu, na ime neisplaćenog dodatka na platu po osnovu noćnog rada, prekovremenog rada i rada u dane državnih praznika, u periodu od 01.01.2014. godine do 31.12.2016. godine, plati ukupno 128.849,31 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima i sa zateznom kamatom, bliže određenim ovim stavom izreke. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 90.753,96 dinara sa zakonskom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 725/19 od 05.04.2019. godine, stavom prvim izreke žalbe tužioca i tužene su odbijene, kao neosnovane i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11,…87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati Republika Srbijarevizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je isplata naknade zarade tužiocu za rad u dane državnih praznika, kao i za noćni i prekovremeni rad. O ovom pravu tužioca i visini tražene razlike, sudovi su odlučili u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u predmetima sa pravnim i činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate razlike u zaradi podneta je 10.01.2017. godine, a preinačena povećanjem tužbenog zahteva 13.09.2018. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 128.849,31 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, od 118,4085 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protivvrednost 1.088,18 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da je revizija tužene nedozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić