.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2680/2021
10.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Novica Jovanović, advokat iz ..., protiv tužene Predškolske ustanove „Bambi“ iz Paraćina, koju zastupa Opštinski pravobranilac, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 523/21 od 13.04.2021. godine, u sednici od 10.11.2021. godine, doneo je:
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 523/21 od 13.04.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Paraćinu P1 294/20 od 26.10.2020. godine stavom prvim izreke tužena je obavezana da tužilji isplati naknadu troškova za dolazak i odlazak sa posla za period od septembra 2015. godine zaključno sa septembrom 2018. godine u pojedinačnim mesečnim iznosima navedenim izrekom, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 49.284,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 523/21 od 13.04.2021. godine stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP.
Naime, nižestepene presude donete su u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda izreženim kroz odluke sa sličnim činjeničnim i pravnim osnovom, jer je tužilji dosuđena naknada troškova za dolazak i odlazak sa posla prema stvarnim troškovima koje je imala, na osnovu prisustva tužilje na radu i cene prevozne karte lokalnog prevoznika. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je 02.11.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 49.806,86 dinara.
Budući da navedena vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, kao revizijskog cenzusa iz člana 403. stav 3. ZPP, to revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
