Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Vasiljević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Vlada RS, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3486/19 od 10.01.2020. godine, u sednici održanoj 01.04.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3486/19 od 10.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2423/19 od 25.09.2019. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužioc tražio da se utvrdi da je sa tuženom zasnovao radni odnos preuzimanjem iz Privremenih institucija KiM, počev od 05.11.2008. godine, kao dana prestanka radnog odnosa kod prethodnog organa. Stavom drugim izreke usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu, na ime naknade zarade za period od 01.07. do 31.12.2008. godine, plati ukupno 264.722,34 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima, bliže određenim ovim stavom izreke, sa zakonskom kamatom počev od 10-og u narednom mesecu za tekući mesec do isplate. Stavom trećim izreke tužena je obavezana da nadležnom Fondu PIO i Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje, u korist tužioca uplati odgovarajuće doprinose za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje, na iznose dosuđene stavom drugim izreke. Stavom četvrtim i petim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se tužena obaveže da mu na ime izgubljene zarade za period od 01.01.2009. do 15.03.2010. godine, plati ukupno 486.331,17 dinara, sa zakonskom kamatom na pojedinačne mesečne iznose, kao i zahtev za uplatu doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje na navedene iznose. Stavom šestim, sedmim i osmim izreke odbijen je i eventuačni tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je zasnovao radni odnos sa tuženom, preuzimanjem iz Privremenih institucija KiM, počev od 05.11.2008. godine, kao dana prestanka radnog odnosa kod prethodnog organa, da se obaveže tužena da mu na ime izgubljene zarade za period od 01.07.2008. do 15.03.2010. godine, plati ukupno 4.674 evra, sa zakonskom kamatom na pojedinačne mesečne iznose od dospeća do isplate, kao i zahtev za uplatu doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje na navedene iznose, pa je stavom devetim izreke odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3486/19 od 10.01.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u stavu, prvom, četvrtom, petom, šestom, sedmom, osmom i devetom izreke, a stavom drugom izreke odbijena je i žalba tužene i prvostepena presuda potvrđena u stavu drugom i trećem izreke. Stavom trećim izreke odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešene primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br.72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate razlike zarade, podneta je 23.06.2009. godine, a vrednost dela pravnosnažne presude koji tužena revizijom pobija je 264.722,34 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost pravnosnažne presude ne prelazi graničnu vrednost za dozvoljenost revizije, odnosno dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je i revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić