U provedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po zanimanju ... a kod tuženog je obavljao poslove pomoćnog radnika na osnovu dva ugovora o privremenim i povremenim poslovima. Ugovorom o privremenim i povremenim poslovima koji je počeo da se primenjuje počev od 24.09.2019. godine predviđeno je da će izvršilac posla, tužilac obavljati poslove pomoćnog radnika na prostoru Opštine ..., a po potrebi i na teritoriji drugih opština po Vojvodini, da će poslove obavljati sa punim radnim vremenom kod naručioca posla, tuženog koji traje 40 sati nedeljno, da će poslodavac rad organizovati u smenama uz saglasnost tužioca i da se radno vreme može organizovati i na drugačiji način kako to uvrdi poslodavac u zavisnosti od organizacije posla, broja potrebnih izvršilaca uključujući preraspodele radnog vremena, da izvršilac posla ima pravo na dnevni odmor u trajanju od 30 minuta koji ne može da se koristi na početku ili na kraju radnog vremena kao i da se ovaj ugovor zaključuje na period do 120 radnih dana u toku kalendarske godine. Drugi ugovor o privremenim i povremenim poslovima zaključen je 24.01.2020. godine pod istim uslovima. Tužilac je kod tuženog radio od jula 2019. godine a njegovo mesto rada je bilo ... ispod nadvožnjaka i rad se sastojao od obezbeđivanja mašina, građevinskog materijala, kontejnera, alata i sl. i radno vreme je bilo organizovano u smenama i to zimi od 16,00 časova jednog dana do 07,00 časova narednog dana, leti od 17,00 časova do 07,00 časova ujutru. U smeni su radila po dva radnika svaki drugi radni dan, a vikendom su radili čitav dan i noć. Pored tužioca poslove pomoćnog radnika kod tuženog obavljali su i BB, VV i GG. Kod tužioca je nastupila privremena sprečenost za rad 08.04.2020. godine. Dana 18.04.2020. godine tuženi je doneo rešenje kojim se tužiocu otkazuje ugovor o privremenim i povremenim poslovima zaključeno sa 18.04.2020. godine zbog prestanka obavljanja ugovorenih poslova i u obrazloženju navedeno da je usled organizacionih promena kod poslodavaca prestala potreba za obavljanjem poslova koje je tužilac obavljao zbog čega je odlučeno kao u izreci rešenja i data pouka o pravnom leku da protiv ovog rešenja izvršilac posla može pokrenuti spor pred nadležnim sudom u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja. Radovi tuženog na vijaduktu Čortanovci – Beška, gde je radio i tužilac, su postepeno završavani pa je došlo do smanjenja potrebe za radom pomoćnih radnika angažovanih od strane tuženog zbog čega je otkaz najpre dobio GG, a nakon njega i tužilac dok su preostala dvojica ostala da rade do samog završetka radova tuženog na navedenim lokacijama. Nakon što je tužiocu otkazan ugovor o privremenim i povremenim poslovima tuženi nije angažovao druga lica na poslovima za koje je zaključen ugovor o privremenim i povremenim poslovima sa tužiocem, niti je, dok je tužilac bio na bolovanju neko drugi obavljao navedene poslove u smislu angažovanja novih radnika.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, a primenjujući odredbe člana 197. Zakona o radu, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca ocenjujući da je tužilac radio kod tuženog po osnovu više zaključenih ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova kao rad van radnog odnosa koji ugovor je otkazan tužiocu od strane poslodavca zbog prestanka potrebe za obavljanje rada usled završetka radova na trasi na kojoj je tužilac radio kao pomoćni radnik.

Po oceni Vrhovnog suda, pravno stanovište nižestepenih sudova je pravilno zbog čega se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Naime, radni odnos se shodno članu 30. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05 sa svim izmenama i dopunama) zasniva ugovorom o radu koji zaključuje zaposleni i poslodavac pre stupanja zaposlenog na rad u pisanom obliku. Posebnim odredbama iz Glave XVIII ovog zakona kao rad van radnog odnosa definisani su i privremeni i povremeni poslovi tako što je u članu 197. propisano da poslodavac može za obavljane poslova koji su po svojoj prirodi takvi da ne traju duže od 120 radnih dana u kalendarskoj godini da zaključi ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova. U konkretnom slučaju tužilac je angažovan na obavljanju poslova i zadataka pomoćnog radnika na čuvanju mašina i materijala ispod vijadukta Čortanovci – Beška. Imajući u vidu upravo karakter ovog posla, da se radi o privremenim poslovima, zakon tu vrstu rada tretira kao rad van radnog odnosa čiji prestanak je nastupio kada je prestala potreba za radom određenog broja lica pa i tužioca angažovanog na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, to su pravilno nižestepeni sudovi odbili zahtev tužioca koji tek u žalbenom postupku ukazuje na nove činjenice i okolnosti da je sa tuženim zapravo zaključio ugovor o radu, a koje navode ponavlja i u reviziji zbog čega ovi navodi u smislu člana 372. ZPP nisu mogli biti cenjeni od strane drugostepenog suda, a stoga ni od uticaja na pravilnost primene materijalnog prava u pobijanoj odluci.

Stoga su neosnovani i navodi revidenta da tuženi nije mogao bez sprovedenog postupka iz člana 179. Zakona o radu da donese rešenje o otkazu ugovora o privremenim i povremenim poslovima obzirom da su privremeni i povremeni poslovi rad van radnog odnosa zbog čega se na razloge otkazivanja ugovora ne mogu primeniti odredbe člana 179. Zakona o radu kako to pravilno zaključuju i nižestepeni sudovi.

Navodi revizije kojima se ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje nisu mogli biti predmet ocene revizijskog suda obzirom da nisu shodno članu 407. ZPP razlozi iz kojih se revizija u konkretnom slučaju može izjaviti.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković