Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 227/23 od 07.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Boru P1 155/22 od 19.09.2022. godine u odbijajućem delu stava prvog izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo na radu dana 13.08.2019. godine isplati i to: na ime pretrpljenih fizičkih bolova 400.000,00 dinara i na ime pretpljenog straha 450.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 19.09.2022. godine pa do isplate, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 250.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove prvostepenog i drugostepenog postupka u iznosu od 65.950,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti odluke do isplate.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene matrijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), Vrhovni sud je našao da je revizija delimično osnovana, delmično neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. st. 1. i 2. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaposlen kod tuženog na radnom mestu „...“ u pogonu Flotacija ... . Dana 13.08.2019. godine, na početku prve smene oko 07,00 do 07,30 časova, dobio je radni nalog da zajedno sa kolegama VV, bravarom i GG, variocem, izvrši zamenu statora na flotacionoj mašini. Mašina se nalazila na jednoj platformi, duboka je oko 7 metara, dok se stator koji je trebalo zameniti nalazi na visećem delu mašine (tzv. kaca). Varilac GG je pripremao aparat za varenje, tužilac i drugi bravar VV spustili su se u flotacionu mašinu, čekajući da varilac, spusti kabl za zavarivanje, a kada je VV prihvatio kabl koji je spuštao varilac došlo je do kratkog spoja i tužilac je osetio strujni udar u predelu vrata. Ocenom nalaza i mišljenja sudskog veštaka za oblast mašinskih tehnika, utvrđeno je da se tužilac spornom prilikom nalazio iza VV, bravara koji je isprobavao aparat za zavarivanje. Dok je tužilac stajao u flotacionoj mašini mokar od vode koja se u istu slivala zbog neispravnih ventila, kabl aparata za zavarivanje ga je dotakao po vratu što je dovelo do zatvaranja strujnog kola i strujnog udara, kao i da je mogući uzrok povređivanja tužioca oštećena izolacija na kablu aparata za zavarivanje. Iz nalaza i mišljenja veštaka Zavoda za sudsku medicinu u Nišu, utvrđeno je da se povreda tužioca manifestovala u vidu slabosti, malaksalosti, ukočenosti, bola, grčenja mišića i osećaja trnjenja u predelu ruku, kao i povišenog krvnog pritiska, ubrzanog rada srca i da je u vreme nastanka lako oštetila zdravlje tužioca. Tužilac je, u trenutku povređivanja, trpeo kratkotrajne fizičke bolove jakog intenziteta, kao i senzacije u vidu slabosti, malaksalosti i osećaja ukočenosti i trnjenja ruku, sve do medicinskog zbrinjavanja u bolnici u ... . Istog dana su se fizički bolovi po intenzitetu smanjili do bola srednjeg, a zatim lakog intenziteta, da bi nakon toga prestalo trpljenje bilo kakvih fizičkih bolova. Tužilac je trpeo fizičke bolove u ukupnom trajanju manje od jednog dana, a zatim je u naredna dva do tri dana trpeo neprijatne senzacije u vidu trnjenja ruku, koje su se zatim smanjile i potpuno nestale. Tužilac je u trenutku povređivanja trpeo primarni strah veoma jakog intenziteta koji je prerastao u strah jakog intenziteta i zadržao se do ukazivanja medicinske pomoći, odnosno da je strah jakog intenziteta trajao manje od jednog dana. Tužilac je, u naredna dva do tri dana, osećao sekundarni strah koji je ispoljavao kao zabrinutost i strepnju.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene fizičke bolove i strah u iznosu od po 750.000,00 dinara, koji po oceni tog suda predstavlja pravičnu naknadu i dovoljnu satisafakciju za svaki vid štete. Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, primenom odredbe člana 200.Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), jer je smatrao da fizički bolovi i strah u trajanju kraćem od jednog dana ne opravdavaju dosuđivanje naknade za ove vidove štete.

Po oceni Vrhovnog suda, pravno stanovište drugostepenog suda je zasnovano na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Tuženi je odgovoran za nastalu štetu, na osnovu člana 164. Zakona o radu, jer je tužilac zaposlen kod tuženog i povređen usled nastanka strujnog udara, dok je obavljao poslove otklanjanja kvara na flotacionoj mašini u prostorijama tuženog, tako da je reč o povredi na radu. Takođe, odgovornost tuženog je zasnovana i na pravilu o objektivnoj odgovornosti iz čl. 173 i 174. ZOO, s obzirom da je do povređivanja tužioca došlo prilikom zamene statora na mašini uz upotrebu aparata za varenje koji koristi struju za svoj rad, što predstavlja opasnu stvar, odnosno opasnu delatnost koja dovodi do povećane opasnosti za nastanak štete.

Po oceni revizijskog suda, fizički bolovi i strah koji opravdavaju dosudu naknade nematerijalne štete iz člana 200. stav 1. ZOO, ne mogu da se cene samo kroz njihovo vremensko trajanje, već se moraju imati u vidu sve okolnosti konkretnog štetnog događaja. Tužilac je zadobio fizičku povredu nanetu tehničkim elektricitetom u vidu strujnog udara i trpeo je bolove i strah jakog intenziteta (najintenzivniji strah zbog mogućih posledica povrede izazvane strujnim udarom). Povreda je tužiocu izazvala veoma neprijatne senzacije (osećaj trnjenja u predelu ruku, grčenje mišića, ukočenost, bol, slabosti i malaksalosti) usled kojih je bio hospitalizovan i lečen. Suprotno stanovištu drugostepenog suda, štetni događaj sam po sebi, te intenzitet fizičkih bolova i straha koje je tužilac trpeo, kao i spoljne manifestacije nastale povrede, opravdavaju dosuđivanje novčane naknade za tražene vidove nematerijalne štete, pri čemu je bez uticaja to što su iste dijagnostifikovane kao lake telesne povrede i što su fizički bolovi i strah trajali manje od jednog dana. Revizijski sud je prilikom dosuđivanja naknade nematerijalne štete imao u vidu svrhu i cilj kome naknada nematerijalne štete služi (ublažavanje posledica fizičkih bolova i straha), te nalazi da iznos od po 200.000,00 dinara za svaki vid štete, predstavlja pravičnu novčanu naknadu kao adekvatnu satisfakciju za pretrljene fizičke bolove i strah koji su posledica nastalog štetnog događaja. Za veće tužbeno traženje do iznosa od po 750.000,00 dinara, zahtev tužioca je pravilno odbijen kao neosnovan jer visina naknade ne sme pogodovati težnjama koje nisu spojive sa prirodom naknade da predstavlja satisfakciju i njenom društvenom svrhom (član 200. stav 2. ZOO) .

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. i 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u prvom i drugom stavu izreke.

Tužena je uspela u postupku po reviziji i na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 163. stav 2, 153. stav 1. i 154. ZPP, pa tužocu pripadaju troškovi žalbenog i revizijskog postupka postupka na određeni zahtev njegovog punomoćnika, prema uspehu u sporu, u ukupnom iznosu od 134.000,00 dinara, i to za sastav žalbe i revizije u iznosu od po 22.500,00 dinara. Tužocu je priznat trošak na ime sudskih taksi na reviziju od 35.600,00 dinara i revizijsku odluku od 53.400,00 dinara, prema TT.

Na osnovu člana 165. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci u stavu trećem.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković