.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2685/2018
23.05.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Stanislav Životić advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Branko Munižaba advokat iz ..., radi poništaja rešenja i isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1379/18 od 25.06.2018. godine, u sednici veća održanoj 23.05.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1379/18 od 25.06.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 386/2018 od 19.04.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje o otkazu ugovora o radu od 27.03.2013. godine br. ..-2012 i rešenje o sporazumnom prestanku radnog odnosa bez krivice radnika br. ../2013 (bez oznake datuma sačinjavanja rešenja), te da se utvrdi da je tužilji na nezakonit način prestao radni odnos 03.04.2013. godine na poslovima računovođe tuženog. Stavom drugim izreke je odbijen zahtev tužilje da se obaveže tuženi da je vrati na rad i rasporedi na poslove računovođe i prizna sva prava iz rada i po osnovu rada za period od 03.04.2013. godine do vraćanja na rad tužilje. Stavom trećim izreke je odbijen zahtev tužilje u preostalom nepresuđenom delu preko dosuđenog iznosa od 9.545,46 dinara na ime neisplaćene neto zarade za traženi period pa do traženog ukupnog iznosa na ime neisplaćene neto zarade za april 2013. godine sa obračunatom zakonskom zateznom kamatom za traženi period kao dana izrade nalaza od 104.052,54 dinara i to na ime neisplaćene neto zarade za april 2013. godine iznos od 70.000,00 dinara, a na ime obračunate zakonske zatezne kamate za navedeni period iznos od 34.052,54 dinara, a sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 104.052,54 dinara počev od 22.06.2016. godine pa do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke je odbijen zahtev tužilje da se obaveže tuženi da joj isplati na ime naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor za 2012. godinu, sa obračunatom zakonskom zateznom kamatom za navedeni period ukupan iznos od 148.682,98 dinara i to na ime naknade za neiskorišćeni godišnji odmor za 2012. godinu iznos od 98.518,35 dinara, a na ime obračunate zakonske zatezne kamate za navedeni period iznos od 50.164,63 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 148.682,98 dinara počev od 22.06.2016. godine pa do konačne isplate. Stavom petim izreke je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka, a stavom šestim izreke je odbijen zahtev tužilje za oslobođenje od plaćanja sudskih taksi.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 1379/18 od 25.06.2018. godine odbio žalbu tužilje i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je blagovremeno preko punomoćnika izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijene presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog zakona, pa nema ni povrede iz stava 1. ovog člana na koju se revizijom ukazuje.
U pravnosnažno okončanom postupku je utvrđeno da su parnične stranke zaključile ugovor o radu kojim je određeno da će tužilja obavljati poslove računovođe, bez popunjavanja rubrike da li se zasniva radni odnos na određeno ili neodređeno vreme, s tim što je zaposlena dužna da stupi na rad 01.11.2012. godine, pri čemu probni rad traje šest meseci. Ugovorom je predviđeno da za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu otkazati ugovor o radu pod uslovima i u slučajevima utvrđenim zakonom sa otkaznim rokom od 30 dana. Kako tužilja u toku trajanja probnog rada nije pokazala radne i stručne sposobnosti, tuženi joj je predložio da radni odnos prestane sporazumno na osnovu člana 177. tačka 1. Zakona o radu sa danom 31.03.2013. godine. Unapred pripremljeno rešenje o sporazumnom prestanku radnog odnosa je potpisao samo tuženi, a tužilja je odbila da joj radni odnos prestane na takav način, pa je tuženi 27.03.2013. godine doneo osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu u kom se navodi da se tužilji otkazuje ugovor o radu zaključen 01.11.2012. godine jer na probnom radu nije pokazala odgovarajuće stručne i radne sposobnosti za rad na poslovima za koje je zasnovala radni odnos sa probnim radom, te da joj radni odnos prestaje 03.04.2013. godine uz isplatu zarada koje joj nisu isplaćene sa danom prestanka radnog odnosa. Tužilji je rešenjem priznato i pravo na srazmerni deo godišnjeg odmora za kalendarsku 2013. godinu. Utvrđeno je da je tužilja u periodu od prestanka radnog odnosa kod tuženog – od 04.04.2013. godine do 03.07.2013. godine primala novčanu naknadu po rešenju Nacionalne službe za zapošljavanje i do 01.06.2015. godine nije nigde radila.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu.
Zakonom o radu je propisano da ugovorom o radu može da se ugovori probni rad (član 36. stav 1.). Probni rad može trajati najduže šest meseci u smislu stava 2. istog člana, a prema stavu 3., poslodavac i zaposleni mogu za vreme probnog rada da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana. Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu (član 36. stav 4. Zakona o radu).
Imajući u vidu da je Zakonom o radu predviđena mogućnost ugovaranja probnog rada za poslove za koje poslodavac smatra da je neophodna prethodna provera znanja i sposobnosti, da je takav ugovor zaključen između tužilje i tuženog, da probni rad u suštini predstavlja zasnivanje radnog odnosa pod odloženim uslovom (ako zaposleni pokaže zadovoljavajuće rezultate, odnosno mogućnost raskida zaključenog ugovora pod raskidnim uslovom (ukoliko zaposleni ne zadovolji na probnom radu), da su radne sposobnosti tužilje u toku trajanja probnog rada proverene od strane njenog neposrednog rukovodioca koji je konstatovao da je kvalitet obavljenih poslova od strane tužilje bio ispod propisanog ili uobičajenog, to nema uslova za poništaj osporenog rešenja donetog na osnovu odredbe člana 192. i člana 36. Zakona o radu. Stoga je pravilan zaključak nižestepenog suda da kako pobijeno rešenje o otkazu ugovora o radu nije doneto iz razloga propisanog odredbom člana 179. tačka 1. Zakona o radu, tuženi nije bio u obavezi da obrazuje komisiju koja bi cenila i utvrdila rezultate rada tužilje.
Budući da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu doneto u zakonito sprovedenoj proceduri, neosnovan je i zahtev za vraćanje na rad.
Kako se u reviziji ponavljaju navodi iz žalbe, pravilno cenjeni od strane drugostepenog suda, to je izostavljeno detaljnije obrazlaganje presude i odlučeno kao u izreci na osnovu člana 414. stav 2. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Branislava Apostolović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
