.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2692/2023
22.11.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, dr Ilije Zindovića, Gordane Komnenić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ljubiša Kostadinović, advokat iz ..., protiv tuženog Doma zdravlja Kuršumlija, čiji je punomoćnik Radiša Jović, advokat iz ..., radi delimičnog poništaja ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5307/22 od 14.03.2023. godine, u sednici održanoj 22.11.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE se odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5307/22 od 14.03.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 5307/22 od 14.03.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kuršumliji P1 5/22 od 24.10.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se poništi kao nezakonit Ugovor o radu broj .. od 01.07.2019. godine u delu kojim je tužilac raspoređen na poslovima doktora ... u Službi ..., počev od 01.07.2019. godine, i da se naloži tuženom da tužioca rasporedi na poslove koje je tužilac obavljao pre Aneksa broj 1 Ugovora o radu broj .. od 01.12.2015. godine, zaključenog između tužioca i tuženog pod brojem .. od 14.01.2016. godine, što bi tuženi Dom zdravlja Kuršumlija bio dužan da prizna. Stavom drugim izreke tužiocu je naloženo da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 175.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 5307/22 od 14.03.2023. godine, stavom prvim izreke, prvostepena presuda je potvrđena u delu stava prvog izreke, u pogledu poništaja kao nezakonitog Ugovora o radu broj .. od 01.07.2019. godine, u delu kojim je tužilac raspoređen na poslove doktora ... u Službi ... i žalba tužioca odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, prvostepena presuda je ukinuta u preostalom delu stava prvog izreke, a stavom trećim izreke, ista je preinačena u stavu drugom izreke tako što je tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 116.250,00 dinara, dok je preko navedenog pa do prvostepenom presudom dosuđenog iznosa od 175.500,00 dinara zahtev odbijen. Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu i to stava prvog izreke i odluke o troškovima postupka, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti posebne revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite je poništaj dela ugovora o radu zaključenog među strankama koji se odnosi na raspoređivanje tužioca kod tuženog, a nižestepenim presudama je odbijen tužbeni zahtev tužioca za poništaj spornih odredaba ugovora o radu kojima je isti raspoređen na radno mesto doktora ... u Službi ... . Pobijana odluka je doneta primenom odgovarajućih odredaba materijalnog prava, a pogrešna primena materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ako zbog pogrešne primene materijalnog prava postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Revident u reviziji ne ukazuje na pitanja od opšteg interesa, niti na pitanja koja su od značaja za ravnopravnost građana, a pošto odluka o tužbenom zahtevu u parnicama sa pravnim osnovom kao u ovoj parnici zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, sledi da ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse pa nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 441. ZPP i ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Tužilac je 02.09.2019. godine podneo tužbu radi poništaja ugovora o radu u delu koji se koje se odnosi na raspoređivanje tužioca kod tuženog.
Kako se u konkretnom slučaju ne radi o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa iz člana 441. ZPP, već o sporu koji se odnosi na raspoređivanje tužioca na odgovarajuće radno mesto kod tuženog, revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
