Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po reviziji tuženog, po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/2018 i 18/2020) i odlučio da revizija tuženog nije osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revident ističe da su nejasni i nerazumljivi razlozi pobijane presude, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, što nije zakonom predviđen revizijski razlog. Drugostepena presuda sadrži jasnu ocenu bitnih žalbenih navoda, u skladu sa odredbama člana 396. stav 1. i 2. Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme po Ugovoru o radu od 01.01.2006. godine i Aneksu ugovora o radu od 17.09.2012. godine, na poslovima prodavca – ... u regionalnom centru Centralna Srbija, a Aneksom ugovora o radu od 15.01.2013. godine raspoređen je na poslove referenta za ... Pobijanim rešenjem tuženog br. 07-9-3-6-43 od 27.02.2013. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu sa pratećim aneksima na osnovu člana 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu i člana 69, 70. i 71. Kolektivnog ugovora za NIS AD Novi Sad, zbog toga što je u vreme kad je obavljao poslove ... – ... na ..., formirao dva PDV (gotovinska) računa za kupca „BB“, na osnovu prethodno odštampanih fiskalnih isečaka dana 11.10.2012. godine na vrednost od 6.300,17 dinara i dana 12.10.2012. godine na vrednost od 4.801,72 dinara, pri čemu ni fiskalne isečke ni gotovinske račune nije izdao kupcu, čime je učinio povredu radne obaveze iz člana 71. stav 1. tačka 2. i tačka 17. Kolektivnog ugovora tuženog. U obrazloženju rešenja je navedeno da je menadžer maloprodaje dostavio predlog da se tužiocu otkaže ugovor o radu zbog nepravilnosti u radu utvrđenih izveštajem Sektora za korporativnu zaštitu br. 118-12-714-1 od 15.10.2012. godine, u kom izveštaju je navedeno da su predstavnici tog sektora tokom kontrole benzinske stanice ... 12.10.2012. godine utvrdili da je tužilac u džepu službene uniforme imao dva PDV računa za kupca „BB“, oba izdata na osnovu fiskalnih računa izdatih sa njegovog naloga u vrednosti od 4.801,72 dinara i 6.300,17 dinara, dok je u fioci radnog stola zaposlenog pronađeno 6 fiskalnih računa iz juna i jula meseca 2012. godine, da se naknadnom analizom izdatih PDV računa može zaključiti da se PDV računi na ovoj benzinskoj stanici formiraju i izdaju za „zainteresovane kupce“ od strane pojedinih zaposlenih, a da je pregledom zapisa sigurnosnih kamera utvrđeno da ima zaposlenih koji ne poštuju naloge nadređenih u vezi sa zabranom izdavanja fiktivnih PDV računa. U dopuni izveštaja Sektora za korporativnu zaštitu od 18.12.2012. godine, navedeno je da je uvidom u video zapise sigurnosne kamere koja snima postupanje kasira, dana 11.10. i 12.10.2012. godine, dokumentovano da je tužilac, u vreme kada na benzinskoj stanici nema vozila, niti kupaca u prodajnom prostoru, štampao PDV račune za firmu „BB“. U obrazloženju rešenja se dalje navodi da su u postupku određivanja odogovrnosti razmatrani, osim navedenog izveštaja i dopune izveštaja, i sledeći dokazi: video zapisi sigurnosnih kamera za dane 11.10. i 12.10.2012. godine, PDV računi i fiskalni isečci izdati sa naloga tužioca 11.10.2012. godine – fiskalni isečak br. 214111 i 12.10.2012. godine – fiskalni isečak br. 214418 i izjava tužioca. Tužiocu je dana 01.02.2013. godine dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, u kome je navedeno da je tužilac učinio povredu radne obaveze iz člana 71. stav 1. tačka 2. i tačka 17. Kolektivnog ugovora, tako što je formirao dva lažna PDV (gotovinska) računa, izdata na osnovu fiskalnih računa, na vrednost od 4.801,72 dinara i 6.300,17 dinara. Kao dokazi za povredu radne obaveze koje se tužiocu stavljaju na teret, u upozorenju su navedeni: izveštaj Sektora za korporativnu zaštitu br. 118/12-714-1 od 15.10.2012. godine, sa dopunom od 18.12.2012. godine, video zapis sa sigurnosne kamere od dana 11. i 12.10.2012. godine, PDV računi, izjava VV. Rešenje o otkazu i upozorenje od 29.01.2013. godine doneti su od strane direktora funckije za organizaciona pitanja GG, koji je ovlašćen za donošenje ovih akta na osnovu ovlašćenja generalnog direktora tuženog broj 01/10751 od 28.08.2012. godine.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave zaključio da nije nastupila prekluzija mogućnosti tuženog da tužiocu otkaže ugovor o radu, jer do dana donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu – 27.02.2013. godine, nije protekao ni subjektivni ni objektivni rok propisan odredbom člana 184. stav 1. Zakona o radu (radnja tužioca koje su osnov za davanje otkaza preduzete su 11.10. i 12.10.2012. godine) zbog čega je po oceni drugostepenog suda pogrešna ocena prvostepenog suda da je nastupila zastarelost otkaznog postupka.

Međutim, drugostepeni sud nalazi da je pobijano rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu nezakonito iz razloga što je tužiocu u postupku davanja otkaza povređeno pravo na odbranu. Ovaj zaključak drugostepenog suda je pravilan.

Prema utvrđenim činjenicama, tuženi je u upozorenju o postojanju razloga za otkaz koje je dostavio tužiocu na izjašnjenje, zbog povrede radne obaveze iz člana 71. stav 1. tačka 2. i tačka 17. Kolektivnog ugovora, samo naznačio dokaze koji ukazuju da su se stekli uslovi za otkaz, ali te dokaze nije dostavio tužiocu uz upozorenje, pri čemu je na tim dokazima zasnovan zaključak tuženog poslodavca o postojanju povrede radne obaveze. Pobijano rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu je nezakonito, zbog povrede prava na odbranu tužioca u postupku davanja otkaza.

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze (član 179. stav 2. Zakona o radu), u za to propisanom postupku, koji podrazumeva i dostavljanje pisanog upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, uz ostavljanje roka zaposlenom za izjašnjenje na navode iz upozorenja (član 180. Zakona o radu), pre donošenja rešenja o otkazu. U upozorenju je poslodavac dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz, i rok za davanje odgovora na upozorenje. Upravo iz takve zakonske odredbe proizilazi da je svrha upozorenja da ostavi mogućnost zaposlenom da pobija i navode i dokaze kojima se dokazuju navodi o učinjenoj povredi radne obaveze. Kada su dokazi samo pobrojani, a nisu dostavljeni u prilogu upozorenja, niti je zaposlenom omogućeno da se upozna sa njihovim sadržajem i o njima izjasni u roku ostavljenom za davanje odgovora na upozorenje, tada je onemogućeno ostvarivanje svrhe upozorenja, odnosno sama odbrana zaposlenog koji se upozorava na mogućnost izricanja najteže sankcije za povredu radne obaveze.

Upozorenje o postojanju razloga za otkaz se može iskoristiti u okviru roka zastarelosti iz člana 184. Zakona o radu. Stoga nisu od značaja navodi revidenta da je i ranije, 09.07.2012. godine, upozoravao tužioca za istu povredu radne obaveze.

Prema iznetom, Vrhovni kasacioni sud je stanovišta da je nedostavljanjem dokaza na koje se poslodavac poziva u upozorenju zaposlenom, koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz, zaposlenom uskraćeno pravo na odbranu osporavanjem dokaza, čime je i svrha upozorenja onemogućena, što čini nezakonitim rešenje o otkazu koje je usledilo. Posledica toga je poništaj rešenja o otkazu, i obaveza poslodavca da zaposlenog vrati na rad, saglasno odredbi člana 191. stav 1. Zakona o radu, o čemu je pobijanom presudom pravilno odlučeno.

Iz iznetih razloga je Vrhovni kasacioni sud odbio reviziju tuženog kao neosnovanu, po odredbi člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Odgovor na reviziju nije radnja potrebna za odlučivanje o reviziji, u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, te je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić