Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Katarine Manojlović Andrić i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Goran Đurković i Slobodan Nikotić, advokati iz ..., protiv tuženog JKP „Vodovod Mionica“ iz Mionice i tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Premović, advokat iz ..., radi utvrđenja zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1004/20 od 15.06.2020. godine, u sednici održanoj 04.02.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1004/20 od 15.06.2020. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1004/20 od 15.06.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Valjevu P1 472/187 od 13.02.2020. godine, stavom prvim izreke, tužba je odbačena u delu zahteva koji se odnosi na tuženog BB. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilac zlostavljan na radu kao zaposleni kod tuženog kao poslodavca. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu za pretrpljene bolove i to za duševne bolove lakog intenziteta iznos od 300.000,00 dinara i za duševne bolove srednjeg intenzitata 250.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na ove iznose od 14.06.2018. godine, pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na osnovu naknade materijalne štete za troškove lekova isplati iznos od 107.816,28 dinara za period od 01.09.2017. godine pa do 01.12.2019. godine, kao i troškove po osnovu obavljenih lekarskih pregleda u privatnim zdravstvenim ustanovama u iznosu od 6.546,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.12.2019. godine, pa do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tužilac da tuženima na ime troškova spora solidarno plati 245.250,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1004/20 od 15.06.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao posebnoj reviziji u smislu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, budući da sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa, već je vazano za konkretnu činjeničnu podlogu i rešavanje spornog odnosa stranaka, u pogledu primene člana 6. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu i definisanja pojma zlostavljanja na radu. Takođe, ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, niti su u reviziji o tome pruženi odgovarajući dokazi. Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.

Odredbom člana 29. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, broj 36/2010), propisana je sudska zaštita u sporu povodom tužbe radi utvrđenja zlostavljanja na radu (aktivna i pasivna legitimacija), a prema stavu četvrtom istog člana, spor iz stava prvog i drugog ovog člana, jeste, radni spor. U stavu petom navedenog člana, propisano je da ako tim zakonom nisu predviđena posebna pravila, u sporu ove vrste shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Prema članu 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

Prema članu 403. stav 3. ovog zakona, revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

U konkretnom slučaju, zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nisu propisana posebna pravila o dozvoljenosti revizije, zbog čega se shodno primenjuje odredba o dozvoljenosti revizije iz člana 441. Zakona o parničnom postupku, jer spor o utvrđenju zlostavljanja na radu predstavlja radni spor.

Kako se u ovom slučaju ne radi se o sporu o zasnivanju, postojanju ili prestanku radnog odnosa, a vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić