Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je od 04.10.2007. godine bio zaposlen kod tužene, prvo sa IV stepenom stručne spreme, a potom po aneksu ugovora o radu od 31.01.2013. godine sa VI stepenom stručne spreme, sve do donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu od 15.01.2016. godine. Rešenje o prestanku radnog odnosa poništeno je pravnosnažnom presudom od 07.12.2016. godine i tužena je tužioca vratila na rad 05.12.2017. godine. U to vreme bio je na snazi Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta tužene od 02.06.2016. gdoine, po kom je bilo sistematizovano ukupno dva radna mesta, jedno radno mesto direktora i drugo radno mesto saradnika za turizam i marketing. Na radnom mestu direktora, u vreme kada je tužena vratila tužioca na rad, bila je zaposlena BB, na osnovu Odluke o imenovanju Skupštine Opštine Malo Crniće od 27.11.2017. godine. Dana 06.12.2017. godine tužena je donela novi Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta, po kom je sitematizovano samo jedno radno mesto direktora tužene. Na ovaj Pravilnik Opštinsko veće Opštine Malo Crniće dalo je saglasnost 15.12.2017. godine, istog dana Pravilnik je istaknut na oglasnoj tabli tužene i stupio je na snagu 23.12.2017. godine. Dana 21.12.2017. godine tužena je tužiocu uručila anketni listić za zaposlene u javnom sektoru, u vezi spremnosti za sporazumni prestanak radnog odnosa uz isplatu otpremnine. Tužilac se izjasnio da ne želi da mu po tom osnovu prestane radni odnos, pa je od Nacionalne službe za zapošljavanje 26.12.2017. godine pribavljen izveštaj po kome ta služba nema potrebe za zapošljavanjem lica sa obrazovnim profilom koji ima tužilac. Dana 28.12.2017. godine Upravni odbor tužene je utvrdio prestanak potrebe za radom jednog zaposlenog kod tužene, te je nakon toga doneto sporno rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu dana 29.12.2017. godine, iz razloga što je zbog organizacionih promena prestala potreba za obavljanjem poslova saradnik u turizmu, a ne može mu se obezbediti obavljanje drugih poslova. U razlozima ove odluke navedeno je da Odluka o maksimalnom broju zaposlenih u 2017. godini u sistemu lokalne samouprave Opštine Malo Crniće i Pravilnik o unutrašnjoj sistematizaciji radnih mesta tužene od 06.12.2017. godine, predviđaju potrebu za zapošljavanjem samo jednog zaposlenog, direktora, pa kako Opština Novo Crniće nije raspisivala interne konkurse, niti je zasnivala radne odnose sa bilo kojim licem jer nije obezbedila sredstva za isplatu zarada, ispunjeni su uslovi za prestanak radnog odnosa uz isplatu otpremnine.

Sa polazištem na ovako utvrđene činjenice, nižestepeni sudovi nalaze da je rešenje tužene od 29.12.2017. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu doneto u zakonitoj proceduri i u skladu sa odredbom člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 113/17), u vezi sa odredbama članova 21. i 22. Zakona o načinu i određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“ br. 68/15, 81/16 – odluka US).

Apelacioni sud je ocenio kao neosnovane navode žalbe vezane za zakonitost i mogućnost primene odluke Upravnog odbora tužene od 28.12.2018. godine, kao i za utvrđenu činjenicu da se na osnovu Odluke o maksimalnom broju zaposlenih u 2017. godini u Opštini Malo Crniće tužiocu nije moglo obezbediti obavljanje drugih poslova.

Po stanovištu Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili postavljeni tužbeni zahtev kao neosnovan.

Tužilac navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost razloga na kojima je drugostepeni sud zasnovao svoju presudu. Revizijom se ne ukazuje koji su to konkretno poslovi postojali na nivou Opštine Malo Crniće na koje je tužilac mogao biti raspoređen prema stručnoj spremi koju poseduje, a to mu je uskraćeno zbog izostalog postupka raspisivanja internog, odnosno javnog konkursa. Pošto u Opštini Malo Crniće nije bilo sredstava za isplatu zarada, nije razmatrana mogućnost premeštaja na poslove drugih radnih mesta, iz kog razloga ni za druge zaposlene nije predviđen premeštaj na druge poslove i postupak za ostvarivanje tog prava. Stoga, po oceni Vrhovnog suda navodima revizije nije dovoden u sumnju utvrđeni prestanak potrebe za radom tužioca u sistemu lokalne samouprave Malo Crniće.

Navode revizije da je tužena zloupotrebila svoja ovlašćenja tako što je donošenjem akata kojima je sprovela organizacione promene sprečila reintegraciju tužioca u radni odnos, Vrhovni sud u okolnostima konkretnog slučaja ne nalazi osnovanim, imajući u vidu da je racionalizacija broja zaposlenih na nivou Opštine Malo Crniće izvršena na osnovu i u skladu sa Zakonom o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“ br.68/15 i 81/16).

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić