U konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4657/13 od 12.12.2013. godine, potvrđena je prvostepena presuda – Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 391/11 od 08.05.2013. godine, kojom su tužbeni zahtevi tužilaca odbijeni, kao neosnovani, a kojima su tražili da se obaveže tužena da im isplati uvećanu zaradu na ime prekovremenog rada, rada noću i rada u dane državnih praznika za 2008. godinu, 2009. i 2010. godinu, kao i da im isplati regres za korišćenje godišnjeg odmora, topli obrok i jubilarne nagrade, kako je izrekom navedeno i tužioci su obavezani da tuženoj naknade troškove parničnog postupka.

Tužioci su preko svog punomoćnika podneli predlog za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka (tužilac AA je predlog podneo 10.08.2018. godine, a tužioci VV i BB su predlog podneli 03.10.2018. godine), iz čije sadržine proizilazi da su predlozi izjavljeni iz razloga propisanih članom 422. stav 1. tačka 9. i 10. Zakona o parničnom postupku, koji se u konkretnom slučaju primenjuje (revidenti pogrešno navode član 426. stav 1. tačka 9.i 12.). Prema iznetim razlozima, predlagač je saznao da je promenjen pravni stav u predmetima sa istim ili sličnim činjeničnim i pravnim osnovom koji je izražen u presudi Apelacionog sudau Beogradu Gž1 1445/1 od 08.06.2017. godine. Po oceni podnosioca predloga, promena stava u odlučivanju o istovetnim tužbenim zahtevima od strane Apelacionog suda u Beogradu predstavlja novu činjenicu, za koju su tužioci saznali posle pravnosnažnog okončanja postupka u sporu po tužbi i mogućnost da to upotrebe kao novi dokaz, na osnovu koga bi za njih mogla biti doneta povoljnija odluka da je upotrebljena u ranijem postupku. Uz predlog su priložili presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1445/17 od 08.06.2017. godine i više presuda Vrhovnog kasacionog suda.

Prema članu 422. stav 1. tačka 9. Zakona o parničnom postupku, postupak koji je odlukom suda pravnosnažno završen može se po predlogu stranke ponoviti ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za nju mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. Prema čl. 423. stav 2. ovog zakona, iz navedenog razloga ponavljanje se može tražiti samo ako stranka bez svoje krivice nije mogla te okolnosti da iznese pre nego što je raniji postupak završen pravnosnažnom sudskom odlukom.

U konkretnom slučaju i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, razlozi koje podnosioci predloga navode ne mogu biti osnov za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka. Promenjen pravni stav - pravno shvatanje u kasnije donetim odlukama apelacionog suda, donetim u odlučivanju u istovetnim činjeničnim i pravnim situacijama, ne predstavlja novu činjenicu ili novi dokaz na osnovu koga bi za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da je ta činjenica ili dokaz bila upotrebljena u ranijem postupku. Tačnije, navedena okolnost promene pravnog stava, nije razlog propisan u članu 422. ZPP iz kojeg se može ponoviti pravnosnažno okončan postupak. Zakonodavac je kao razlog za ponavljanje postupka propisao odluku Ustavnog suda i odluku Evropskog suda za ljudska prava, a ne i odluke apelacionih sudova i Vrhovnog kasacionog suda, kada se postojeća praksa menja i pravo drugačije tumači. Takođe, priložena pravnosnažna presuda Apelacionog suda u Beogradu obavezujuća je samo za stranke u tom sporu, a ne i za tužioce u ovoj parnici protiv istog tuženog.

Na osnovu člana 412., u vezi člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Biserke Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić