Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 271/2020
27.05.2020. godina
Beograd

 

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac, Dragane Marinković, Tatjane Miljuš i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Siniša Stamenković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, VP 5007 Vranje, koga zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2482/19 od 25.10.2019. godine, u sednici održanoj 27.05.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2482/19 od 25.10.2019. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2482/19 od 25.10.2019. godine kao nedozvoljena.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 990/16 od 16.07.2019. godine, stavom prvim izeke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede na radu isplati i to: za pretrpljene fizičke bolove iznos od 65.000,00 dinara, za pretrpljeni strah iznos od 50.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, za veća tužbena traženja odbijen je tužbeni zahtev kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 131.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2482/19 od 25.10.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i trećem izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom na osnovu člana 404. stav 1. ZPP zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ujednačavanjem sudske prakse kao i za novim tumačenjem prava, jer je pitanje zastarelosti potraživanja naknade nematerijalne štete prema članu 376. ZOO dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijenih presuda za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužioca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva, tako da ne postoji potreba za izuzetno dozvoljenom revizijom tuženog u smislu člana 404. stav 1. ZPP.