Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog, na neodređeno vreme, za obavljanje poslova ... . Pobijanim rešenjem, tužiocu je zbog skrivljene povrede radne obaveze, otkazan ugovor o radu, sa pratećim aneksima. Ovo zbog toga što je 15.02.2018. godine, kada je prema rasporedu rada radio na liniji ... (... - ...), peti po redu, u periodu od 13.41 do 21.25 časova, autobus garažnog broja ... dovezao na terminus „...“ u 19.35 časova (prema izvodu iz BUS PLUS sistema za daljinsko praćenje vozila), a u putni nalog je upisao da je došao u 19.33 časova. Po dolasku na navedeni terminus prijavio je kvar na autobusu garžnog broja ... i preuzeo autobus garažnog broja ..., sa istim ostvario polazak u 19.43 časova, a u putni nalog je upisao da je krenuo u 19.45 časova. Po polasku sa terminusa „...“ ka terminusu „...“, u 20.24 časova, autobusom garažnog broja ..., nakon što je sa starog Savskog mosta skrenuo u Karađorđevu ulicu, a zatim u ulicu Savski Trg, nije nastavio kretanje predviđenom trasom ka terminusu „...“ (ulica Nemanja, Trg Slavija, Mekenzijeva, Cara Nikole drugog, Mileševska, terminus „...“), već je bez saglasnosti otprvnika ili dispečera pogona promenio predviđenu trasu kretanja za liniju ... i u 20.50 časova nastavio kretanje ulicom Savskom i kod Mostarske petlje, skrenuo u Bulevar Franše De Perea, a potom se kretao ulicom Stefana Prvovenčanog (auto-putem za Niš) do garaže SP Kosmaj, u koju je ušao u 21.01 časova, odnosno 24 minuta pre vremena predviđenog redom vožnje, a u putni nalog je upisao da je u garažu pogona ušao u 21.05 časova. Tom prilikom u putni nalog upisao da je na terminus „...“ stigao u 20.50 časova i sa istog terminusa krenuo u 20.51 časova, iako do navedenog terminusa nije ni došao, jer je u 20.50 časova samovoljno promenio trasu kretanja neposredno što je iz ulice Savski Trg produžio kretanje ulicom Savskom, umesto da je skrenuo ulicom Nemanjinom i dalje redovnom trasom do terminusa „...“. Tužilac je u 20.51 časova izvadio BUS PLUS karticu iz komandne table vozačkog panela autobusa garažnog broja ..., iako nije završio vožnju, a vozilom je upravljao sve do ulaska u garažu u 21.01 časova, što proizlazi iz uvoda BUS PLUS sistema za daljinsko praćenje vozila.

Iz iskaza saslušanih svedoka utvrđeno je da tužilac nije zvao dežurnog dispečera BB da prijavi kvar, da se prijave kvarova na liniji prijavljuju od strane vozača mobilnim telefonom, panic tasterom ili GPS dežurnom otpravniku ili dispečeru, da svi vozači imaju službene telefone kako bi u slučaju kvara vozila mobilnim telefonom pozvali dispečerski pogon, a da je dok nisu postojali mobilni telefoni praksa bila da vozač ode do najbližeg terminusa gde se javlja dežurnom dispečeru da im pošalje servis, da kartica ne sme da se vadi iz sistema dokle god se ne završi ruta i da vožnja mora da se identifikuje i na početku i na kraju vožnje.

Pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tuženi je tužiocu uputio upozorenje o postojanju razloga za otkaz, na koje se tužilac izjasnio 14.06.2018. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi, primenom materijalnog prava iz člana 179. stav 2. tač.1.i 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05..113/2017), u vezi člana 77. tačka 1.1. i 5. Kolektivnog ugovora kod tuženog od 06.02.2015. godine, člana 14. Ugovora o radu od 15.06.2002. godine, odredbi Pravilnika o obavezama saobraćajnog osoblja u JKP GSP „Beograd“ od 02.06.2016. godine, Pravilnika o sadržini, izdavanju i vođenju putnih naloga, evidencije o izdavanju putnih naloga („Službeni glasnik RS“ br. 90/16 i 4/17), Odluke o javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji Grada Beograda („Službeni list Grada Beograda“ broj 61/09, 86/16) i Uputstva za rad saobraćajnog osoblja prilikom korišćenja uređaja u sistemu za naplatu karata i upravljanje vozilima u javnom prevozu od 13.11.2012. godine, citiranih u obrazloženju nižestepenih presuda, ocenili da tužbeni zahtev nije osnovan.

Članom 179. stav 2. tačka 1. i 5. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno ili nemarno izvršavanje radne obaveze ili učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Krivica zaposlenog kod povrede radne obaveze je uslov za otkaz ugovora o radu. To je psihički odnos učinioca prema povredi radne obaveze, a teret dokazivanja da krivica u vreme učinjene povrede radne obaveze nije postojala pada na zaposlenog.

Tužilac je spornom prilikom u putne naloge uneo podatke o dolasku na terminus i garažu koji ne odgovaraju podacima BUS PLUS sistema za daljinsko praćenje vozila, na terminusu „...“ je prijavio popisnim listom kvar autobusa garžnog broja ..., preuzeo autobus garažnog broja ..., bez prethodnog kontaktiranja dispečera odnosno otpravnika radi dobijanja smernica za dalje postupanje i u daljem toku vožnje samoinicijativno promenio predviđenu trasu kretanja autobusa broj ..., čime je postupio protivno napred navedenim odredbama opštih akata tuženog i Naredbi pomoćnika generalnog direktora za saobraćaj i pomoćnika direktora za tehnička pitanja od 09.02.2004. godine.

Suprotno navodima revizije, svako postupanje suprotno izričitim pravilima saržanim u opštim aktima tuženog predstavlja osnov za primenu otkaznog razloga, pa je tako tužilac, pored unošenja netačnih podataka o dolasku na terminuse i garažu i samoinicijativne promene trase autobusa broj ..., postupio suprotno obavezi da se u slučaju kvara autobusa, nakon slanja odgovarajućeg alarma, privremeno odjavi izvlačenjem kartice iz komandne table i da se, u slučaju da, kako tvrdi, nije imao službeni telefon, panic tasterom ili putem GPS javi dežurnom otpravniku ili dispečeru, obavesti ga o vanrednom događaju zbog kog ne može da nastavi rad palaniranim redom vožnje i od njega dobije dalja uputstva.

Razlozi kojima tužilac pravda svoje postupanje se ne mogu smatrati opravdanim za postupanje suprotno izričitim pravilima postupanja zaposlenih kod tuženog, koja su tužiocu, kao dugogodišnjem vozaču autobusa, bila poznata. Ovo tim pre što u postupku nije utvrđeno da su u postupanju tužioca postojali razlozi za isključenje krivice, koji su, između ostalog, i stvarna zabluda, koja postoji kada je zaposleni učinio povredu radne obaveze, pogrešno smatrajući da postoje okolnosti prema kojima bi, ako bi one stvarno postojale, preduzimanje ili nepreduzimanje radnje bilo dopušteno, što je od značaja za pravilnu odluku o tužbenom zahtevu.

Opisano činjenje tužioca, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, predstavlja skrivljenu povredu radnih obaveza utvrđenih zakonom i opštim aktima koje su tužiocu osporenim rešenjem stavljene na teret, odnosno osnov za primenu otkaznog razloga, pa su pravilno nižestepeni sudovi zaključili da su ispunjeni zakonom propisani uslovi za otkaz ugovora o radu, što osporeno rešenje o otkazu čini zakonitim, a zahtev za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu, vraćanje na rad i naknadu štete u visini izgubljene zarade neosnovanim.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić