U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u radnom sporu tužioca M.T. iz K., koga zastupa punomoćnik G.Š., advokat iz V.M., protiv tuženog S. p. L. d.o.o. iz L., koga zastupa punomoćnik M.R., advokat iz L., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. br. 6463/13 od 23.10.2014. godine, u sednici održanoj 29.10.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. br. 6463/13 od 23.10.2014. godine u stavu prvom.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu-Sudska jedinica u Lazarevcu P1. br. 4860/12 od 04.09.2013. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je poništeno rešenje tuženog br. 133 od 06.01.2010. godine o otkazu ugovora o radu usled organizacionih promena; stavom drugim izreke, tuženi je reintegrisan u proces rada, a stavom trećim izreke tuženi je obavezan da tužiocu na ime troškova spora isplati 231.000,00 dinara.

Pobijanom drugostepenom presudom u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda je potvrđena u stavu 1, delu stava 2. u pogledu reintegracije i u stavu 3. troškovi spora.

Protiv pravnosnažnog dela drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 399. ranije važećeg ZPP, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz tačke 12. na koju se u reviziji ukazuje. Suprotno tvrdnji revidenta nižestepene presude sadrže jasne i neprotivurečne razloge u pogledu odlučnih činjenica i mogu se sa sigurnošću ispitati. U radnom pravu se utvrđenje ništavosti i poništenje u svom značenju i pravnom dejstvu potpuno izjednačavaju, pa je nebitno što se u izreci navodi da je utvrđena ništavost rešenja, a u obrazloženju da se rešenje o otkazu poništava. Zato su neosnovani revizijski navodi da postoji bitna protivurečnost zbog koje su nižestepene presude nezakonite.

Tužiocu je rešenjem br. 133 od 06.01.2010. godine otkazan ugovor o radu zbog organizacionih promena (član 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu). U momentu dobijanja otkaza tužilac je bio raspoređen na radno mesto referenta za linijski saobraćaj. Posle raspoređivanja i potpisivanja aneksa br. 3 ugovora o radu, narednog dana mu je zabranjen ulazak u garažu i upućen je na godišnji odmor za 2009. godinu, a zatim na plaćeno odsustvo u trajanju od 45 dana zaključno sa 30.12.2009. godine. Po povratku sa godišnjeg odmora i novogodišnjih praznika doneto je rešenje o otkazu (tužilac nije proveo ni jedan dan rada na novom radnom mestu). Direktor tuženog u svom iskazu (saslušan kao stranka) naveo je da je za referenta linijskog saobraćaja aktom o sistematizaciji predviđena viša stručna sprema koju tužilac ne poseduje; da je razlog premeštaja na to mesto nekvalitetno obavljanje poslova od strane tužioca; sukobi sa dispečarima; manipulacije sa mobilnim telefonom; nepostupanje po nalozima poslodavca u vezi stimulacije; zadržavanje pečata firme i oštećenje službenog vozila na parkingu.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev usvojen.

Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje (povreda radne obaveze krivicom i povreda radne discipline) i zbog operativnih potreba poslodavca. Sve tri grupe razloga imaju svoj normativni izraz (preciziranje) u devet razloga za otkaz koje su međusobno nezavisne. Autonomno pravo poslodavca je da otpušta zaposlene usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena, kada prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili do smanjenja obima posla. Ali, poslodavac ne može da koristi ovaj otkazni razlog (operativne potrebe) u slučaju kada zaposleni učini povredu radne obaveze svojom krivicom ili svojim ponašanjem vređa radnu disciplinu. Korišćenjem ovog razloga u situaciji kada je zaposleni činio povrede radne obaveze ili radne discipline, ali otkaz mu nije moguće dati zbog proteka roka – zastarelosti, vrši se zloupotreba prava.

Naime, ugovor o radu vodi svoje poreklo iz građanskopravnog ugovora o najmu i na njega se supsidijerno primenjuju opšta pravila ugovornog prava, a naročito načela (principi) koji predstavljaju rukovodne ideje u zasnivanju i ostvarivanju prava. Jedno od tih načela je i zabrana zloupotrebe prava (član 13. ZOO), kada se pravo vrši protivno cilju i svrsi zbog koje je ustanovljeno, protivpravno, šikanozno ili sa namerom da se drugome nanese šteta.

U konkretnom slučaju, osim nedozvoljene zamene razloga za otkaz tuženi je raspoređivanjem tužioca na radno mesto za koje nema adekvatnu školsku spremu i u situaciji kada ga istog dana po raspoređivanju šalje na godišnji odmor, zatim na neplaćeno odsustvo i zabranjuje mu pristup radnom mestu za koje ga raspoređuje, a zatim ga odmah otpušta iz procesa rada otkazujući mu ugovor zloupotrebio pravo koja se objektivnim pravom ne štiti. Iz svih tih razloga pravilno je od strane nižestepenih sudova utvrđeno da je otkaz nezakonit.

Na osnovu člana 405. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Predrag Trifunović,s.r.