Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tužene na radnom mestu nameštenik – ... . Rukovodilac osnovnog javnog tužilaštva u kome je tužilac radio bio je javni tužilac BB. Dana 26.02.2019. godine oko 9 časova tužilac je otišao do toaleta i ušao u kabinu. U tom momentu u drugu kabinu toaleta ušla je osoba za koju se kasnije ispostavilo da je javni tužilac kome je tužilac tada rekao „šta lupaš tim vratima“. Nakon toga tužilac je pozvan od sekretarice javnog tužioca da dođe u kabinet javnog tužioca. Tužilac je ušao u kabinet javnog tužioca gde je odbio predlog javnog tužioca da sedne, te se u kabinetu stvorila neprijatna atmosfera. Usledio je neprijatan razgovor tako da je u jednom momentu javni tužilac tužiocu rekao „marš napolje“, nakon čega je tužilac rekao javnom tužiocu „e sad ću stvarno da te oderem i da te tužim“. Nakon tog razgovora tužilac se vratio na svoje radno mesto, a usput je govorio „tužiću te i odraću te“, što su mogla čuti lica koja su se nalazila u blizini. Nakon dva minuta do vrata kancelarije tužioca su došli javni tužilac, administrativno-tehnički sekretar i prvi zamenik javnog tužioca. Javni tužilac je tada od tužioca zahtevao da ponovi šta je rekao u hodniku pa je tužilac rekao javnom tužiocu da će ga tužiti i da će da ga odere, te da ne zna zbog čega se boji razgovora na tu temu kao i na temu njegovog napredovanja na poslu. Nakon toga javni tužilac u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Sadu BB je 01.03.2019. godine doneo upozorenje kojim je tužilac upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, a potom i pobijano rešenje od 20.03.2019. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze utvrđene opštim aktom, odnosno ugovorom o radu iz člana 179. stav 2. tačka 5) i člana 179. stav 3. tačka 5) Zakona o radu.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio da je tužiocu zakonito prestao radni odnos zbog učinjene povrede radne obaveze koja je bila predviđena ugovorom o radu, a koja je definisana kao nedolično, nasilničko i uvredljivo ponašanje prema strankama ili saradnicima, koje je propisano u cilju da se od zaposlenog očekuje da postupa sa dužnom pažnjom i uvažavanjem prema strankama i saradnicima. Sud je našao da je tužilac učinio navedenu povredu radne obaveze jer se u konkretnom slučaju ponašanje tužioca i obraćanje javnom tužiocu kao rukovodiocu organa u kome radi sa rečima između ostalog i „odraću te“, svakako ne može smatrati uobičajenim i očekivanim ponašanjem zaposlenog u radnom okruženju. S obzirom na izloženo, sud je zaključio da je tužilac učinio povredu radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 8) Zakona o radu – nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca nalazeći da je tužilac opisanim ponašanjem učinio i povredu radne discipline jer ponašanje tužioca u konkretnom slučaju svakako odstupa od predviđenih standarda ponašanja u radnom okruženju.

Odlučujući o žalbi tužioca drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i tužbeni zahtev tužioca za poništaj osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad usvojio sa pozivom na Zakon o državnim službenicima, i to odredbe čl. 1, 3, 4, 140. i 171. Polazeći od navedenog propisa, drugostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev osnovan zbog nedostataka u postupku donošenja osporenog rešenja, s obzirom da je upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu od 01.03.2019. godine i pobijano rešenje od 20.03.2019. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu, doneo osnovni javni tužilac BB kao rukovodilac organa koji ima status oštećenog lica iz spornog događaja. Po oceni drugostepenog suda, BB kao rukovodilac Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu je imao mogućnost da se izuzme u postupku koji je vođen protiv tužioca kao zaposlenog, s obzirom da je stekao status oštećenog iz tog spornog događaja, i da ovlasti nekog od zamenika, koji imaju visoko obrazovanje, da postupa u takvim okolnostima, što je propušteno da učini, a što pobijanu odluku, po oceni drugostepenog suda, čini nezakonitom.

Revizijom tužene se osnovano ukazuje da je materijalno pravo pogrešno primenjeno.

Pogrešan je zaključak drugostepenog suda da se u konkretnoj pravnoj stvari primenjuje Zakon o državnim službenicima, ovo stoga što je tužilac nameštenik, pa se na prava i dužnosti kao i obrazac ugovora o radu, njega kao nameštenika primenjuju opšti propisi o radu i Poseban kolektivni ugovor ako Zakonom o državnim službenicima i posebnim zakonima nije drukčije određeno, a kako je propisano članom 4. stav 3. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, br. 79/05...95/18).

Imajući u vidu izloženo, Vrhovni kasacioni sud je ukinuo pobijanu drugostepenu presudu i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud je dužan da primenom odredaba Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...95/18) utvrdi da li je postojao osnov za prestanak radnog odnosa tužioca i ukoliko jeste da li su u tom slučaju ispunjeni uslovi za vraćanje na rad ili samo za naknadu štete u smislu člana 191. st. 6. i 7. Zakona o radu. U ponovnom postupku drugostepeni sud će uzeti u obzir iznete primedbe i doneti pravilnu i zakonitu odluku.

S obzirom na to da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno i da zbog toga nema uslova za preinačenje pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić