.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 2722/2018
28.01.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ... , čiji je punomoćnik Danilo Pašajlić advokat iz ..., protiv tuženog Samostalnog sindikata zaposlenih u drumskom i gradskom saobraćaju Srbije sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Dejan Kranjčević advokat iz ..., odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2843/17 od 23.10.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 28.01.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2843/17 od 23.10.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4784/11 od 22.11.2016. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da na ime naknade štete zbog izgubljene zarade u periodu od 01.09.2005. godine do 01.11.2008. godine isplati tužiocu novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma do isplate, sve u roku od 15 dana od prijema prepisa presude. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da na ime naknade štete zbog neisplaćenih regresa za godišnje odmore za 2006, 2007. i 2008. godinu isplati tužiocu novčane iznose navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma do isplate, sve u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi na isplatu zakonske zatezne kamate na naknadu štete zbog neisplaćenih regresa za godišnje odmore za 2006, 2007. i 2008. godinu, i to na iznos od 31.480,00 dinara počev od 01.08.2006. godine do 31.12.2006. godine, na iznos od 31.480,00 dinara počev od 01.08.2007. godine do 31.12.2007. godine i na iznos od 31.480,00 dinara počev od 01.08.2008. godine do 31.12.2008. godine. Stavom četvrtim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da na ime naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2005. godinu isplati tužiocu iznos od 16.372,89 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.08.2005. godine do isplate u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom petim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi na isplatu naknade štete zbog neiskorišćenih godišnjih odmora za 2005, 2006, 2007. i 2008. godinu u iznosima navedenim u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom šestim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da u korist tužioca uplati Republičkom fondu za penzijsko i invaldsko osiguranje - Filijala za Grad Beograd doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za period od 01.09.2005. godine do 01.11.2008. godine na osnovice iz prvog, drugog i četvrtog stava izreke ove presude, na teret poslodavca i na teret zaposlenog, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom sedmim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da u tužiočevu korist uplati Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih - Filijala za Grad Beograd doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za period od 01.09.2005. godine do 01.11.2008. godine na osnovice iz trećeg i petog stava izreke ove presude, na teret poslodavca i na teret zaposlenog. Stavom osimim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da u korist tužioca uplati Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje - Filijala za Grad Beograd doprinose za zdravstveno osiguranje zaposlenih za period od 01.09.2005. godine do 01.11.2008. godine na osnovice iz prvog, drugog i četvrtog stava izreke ove presude, na teret poslodavca i na teret zaposlenog, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom devetim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da u tužiočevu korist uplati Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje zaposlenih za period od 01.09.2005. godine do 01.11.2008. godine na osnovice iz trećeg i petog stava izreke ove presude, na teret poslodavca i na teret zaposlenog. Stavom desetim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da u korist tužioca uplati Nacionalnoj službi za zapošljavanje doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti za period od 01.09.2005. godine do 01.11.2008. godine na osnovice iz prvog, drugog i četvrtog stava izreke ove presude, na teret poslodavca i na teret zaposlenog, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom jedanaestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da u tužiočevu korist uplati Nacionalnoj službi za zapošljavanje doprinose za osiguranje za slučaj nezaposlenosti za period od 01.09.2005. godine do 01.11.2008. godine na osnovice iz trećeg i petog stava izreke ove presude, na teret poslodavca i na teret zaposlenog. Stavom dvanaestim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da na ime troškova prevoza za dolazak na posao i odlazak sa posla za period od 01.07.2005. godine do 01.11.2008. godine isplati tužiocu za mesec jul 2005 godine iznos od 571,42 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.07.2005. godine do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom trinaestim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi na isplatu troškova prevoza za dolazak na posao i odlazak sa posla za period od 01.07.2005. godine do 01.11.2008. godine u novčanim iznosima navedenim u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom na svaki novčani iznos počev od označenih datuma pa do isplate. Stavom četrnaestim izreke, obavezan je tuženi da uredno popuni i preda tužiocu radnu knjižicu radi prijavljivanja kod Nacionalne službe za zapošljavanje i sticanja zakonom propisanih prava, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude. Stavom petnaestim izreke, obavezan je tuženi da na ime naknade troškova parničnog postupka isplati tužiocu iznos od 186.772,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana kada nastupe uslovi za izvršenje do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2843/17 od 23.10.2017. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 4784/11 od 22.11.2016. godine u prvom, drugom, četvrtom, šestom, osmom, desetom, dvanaestom, četrnaestom i petnaestom stavu izreke. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da naknadi tužiocu troškove postupka po žalbi u iznosu od 25.500,00 dinara. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi preko iznosa od 25.500,00 dinara do traženog iznosa od 48.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i prekoračenja tužbenog zahteva učinjenog u postupku pred drugostepenim sudom.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, revizija tuženog nije dozvoljena.
U sporovima za naplatu novčanog potraživanja iz radnog odnosa o dozvoljenosti revizije odlučuje se kao u imovinskopravnim sporovima, prema vrednosti predmeta spora pobijanog dela.
Postupak u ovom sporu započet je tužbom koja je podneta 10.10.2005. godine. Rešenje sadržano u izreci presude prvostepenog suda P 1472/10 od 06.04.2010. godine, kojim je odbačena tužba za naplatu spornog novčanog potraživanja, ukinuto je rešenjem sadržanim u drugostepenoj presudi Gž1 5907/10 od 14.09.2011. godine i predmet je u tom delu vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovljenom suđenju o tužbenom zahtevu za naplatu predmetnog novčanog potraživanja odlučeno je presudom prvostepenog suda koja je potvrđena pobijanom drugostepenom presudom.
Iz izloženog sledi da se na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/11), u ovom postupku primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 125/04 i 11/09 - ZPP) jer nisu ispunjeni uslovi za primenu stava drugog navedenog člana zato što posle stupanja na snagu važećeg Zakona o parničnom postupku (01.02.2012. godine) nije ukinuta presuda ili rešenje prvostepenog suda kojim se postupak okončava.
Međutim, vrednost predmeta spora pobijanog dela koja je merodavna za dozvoljenost revizije u ovom slučaju utvrđuje se na osnovu člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 55/14). Prema toj odredbi, revizija je dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu tog zakona.
Pobijana drugostepena presuda doneta je 23.10.2017. godine, posle stupanja na snagu noveliranog važećeg Zakona o parničnom postupku, zbog čega je za ocenu dozvoljenosti revizije tuženog merodavna dinarska protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Vrednost predmeta spora pobijanog dela u ovom slučaju (član 31. stav 1. ZPP) iznosi 1.262.558,60 dinara i niži je od dinarske protivvrednosti 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (1 evro = 85,2548 dinara) koji iznosi ukupno 3.410.192,00 dinara.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 401. stav 2. tačka 5. i člana 404. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
