Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408., u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 .... 87/18) i našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene na osnovu ugovora o radu od 27.06.2005. godine i aneksa ugovora o radu od 01.09.2011. godine, na radnom mestu menadžer ekspoziture u ..., za koje poslove je prema sistematizaciji predviđen IV stepen stručne spreme društvenog smera i radno iskustvo od najmanje dve godine. Tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu rešenja tužene od 27.03.2014. godine, koje je poništeno pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 229/14 od 28.04.2016. godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na rad. U postupku dobrovoljnog izvršenja presude, a nakon donete presude od strane Vrhovnog kasacionog suda od 07.02.2018. godine, tužena je pozvala tužioca 03.09.2018. godine radi regulisanja radnopravnog statusa. Kako je tužilac bio sprečen da se odazove prvom pozivu tužene, nakon prestanka sprečenosti tužioca, tužena mu je dana 27.09.2018. godine dostavila ponudu za izmenu ugovorenih uslova rada i ugovor o radu br. ../18 od 27.09.2018. godine, koji je tužilac potpisao.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca. Naime, u postupku izvršenja pravnosnažne presude i vraćanja tužioca na rad, tužena je ponudila tužiocu da zaključi ugovor o radu za obavljanje poslova na radnom mestu stručnog saradnika za rad sa stanovništvom, za koji se traži IV stepen stručne spreme društvenog smera. Ponuda tužiocu je učinjena iz opravdanih razloga, jer je radno mesto šefa ekspoziture u ... na kom je tužilac radio pre otkaza, popunjeno. Prema stavu prvostepenog suda, na ovaj način tužena je u svemu postupila u skladu sa zakonom.

Međutim, drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tužioca, preinačio prvostepenu presudu i navedeni ugovor o radu poništio kao nezakonit, iz razloga što tužena nije konkretizovala razloge zbog kojih tužioca nije mogla da vrati na poslove koje je obavljao pre otkaza, bez obzira što je to radno mesto već bilo popunjeno. Prema stavu drugostepenog suda, bez navođenja razloga koje su to objektivne i stvarne potrebe procesa organizacije rada koje uslovljavaju i opravdavaju premeštaj tužioca, odnosno bez navođenja konkretnih razloga koji opravdavaju premeštaj tužioca sa radnog mesta šefa ekspoziture u ... na radno mesto stručnog saradnika za rad sa stanovništvom u istoj ekspozituri, premeštaj tužioca je sporan, a ugovor o radu nezakonit.

Osnovano se revizijom tužene ukazuje da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05, 75/14), propisano je da ako sud u toku postupa utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome nije radio.

Odredbom člana 171. stav 1. Zakona o radu, propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potrebe procesa i organizacije rada, dok je stavom 2.predviđeno da se odgovarajućim poslom smatra posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu. Odredbom člana 172. stav 1. istog zakona, predviđeno je da uz aneks ugovora o radu poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni, a koji ne može biti kraći od 8 radnih dana i pravne posledice koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora.

Imajući u vidu zakonske norme pravna posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa predviđene odredbom člana 191. Zakona o radu, između ostalog je reintegracija zaposlenog u radni odnos, odnosno vraćanje zaposlenog na rad, dakle uspostavljanje pređašnjeg stanja, s obzirom da je rešenje kojim je zaposlenom prestao radni odnos poništeno kao nezakonito. Na taj način ugovor o radu koji je zaposleni već bio zaključio ostaje na snazi, ali ukoliko poslodavac nije u mogućnosti da zaposlenog vrati na radno mesto sa kojeg mu je prestao radni odnos, on mora da mu ponudi zaključenje aneksa ugovora o radu za premeštaj na drugo odgovarajuće radno mesto. Ovo iz razloga što je to obaveza poslodavca koje se on ne može osloboditi. U smislu Zakona o radu, odgovarajuće radno mesto je ono koje odgovara stepenu i vrsti stručne spreme zaposlenog. U konkretnom slučaju, u trenutku vraćanja tužioca na rad kod tužene, radno mesto šefa ekspoziture u ... je bilo popunjeno, iz kog razloga je tužiocu ponuđen premeštaj na drugo odgovarajuće, upražnjeno i sistematizovano radno mesto stručnog saradnika za rad sa stanovništvom, za koji se traži IV stepen stručne spreme društvenog smera, koji odgovaraju vrsti i stepenu stručne spreme tužioca. Na ovaj način tuženi je postupio u skladu sa zakonom, kako je to pravilno zaključio i prvostepeni sud. Pogrešan je stav drugostepenog suda da je tužena morala da vrati tužioca na radno mesto sa kojeg mu je prestao radni odnos, kao i da ponuda nije dovoljno konkretizovana.

Iz navedenih razloga, drugostepena presuda je preinačena, odbijena žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda, saglasno članu 416. stav 1. ZPP.

Imajući u vidu da tužilac po žalbi nije uspeo, to je odbijen i njegov zahtev za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove revizijskog postupka za sastav revizije 33.000,00 dinara, prema opredeljenom zahtevu, saglasno odredbama člana 153, 154. i 163. ZPP, dok je zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka odbijen, jer u ovom postupku nije uspeo.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić