Vrhovni sud je na osnovu odredbi članova 441. i 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), ispitao pobijanu presudu i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a tužilja navodima revizije nije konkretizovala relativno bitne povrede odredaba parničnog postupka učinjene od strane drugostepenog suda koje bi bile od uticanja na zakonitost i pravilnost presude. Pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje ne predstavlja zakonom dozvoljeni revizijski razlog u slučaju kada je drugostepeni sud prvostepenu presudu potvrdio.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja, zaposlena kod tužene na neodređeno vreme počev od 05.07.2012. godine, je u vremenskom periodu od 24.08.2015. godine do 23.06.2017. godine bila na neplaćenom odsustvu zbog pohađanja master programa na ...-... ... u ... . Pozivom na član 80. Pravilnika o radu tužene, tužilja je 26.06.2017. godine podnela pismeni zahtev za prekid radnog odnosa, sa navodom da joj novi radni odnos nastupa 29.06.2017. godine, zbog čega neće moći da ispoštuje Zakonom o radu propisan otkazni rok u trajanju od 15 dana, a da zahtev nije mogla da podnese ranije pošto je diplomirala .....2017. godine. Osporenim rešenjem tužena je konstatovala da je tužilji prestao radni odnos kod tužene 11.07.2017. godine na osnovu pisanog zahteva od 26.06.2017. godine za otkaz ugovora o radu. U razlozima odluke navedeno je da je zakonom propisani razlog za prestanak radnog odnosa nastupio istekom otkaznog roka od 15 dana, a kao osnov za donošenje odluke navedene su odredbe člana 178. stavovi 1. i 2. Zakona o radu i člana 80. stavovi 1. i 2. Pravilnika o radu u Narodnoj banci Srbije.

Tužbeni zahtev za poništaj rešenja od 11.07.2017. godine kojim je tužilji prestao radni odnos kod tužene, zasnovan na tvrdnji da je pogrešno tumačena njena volja, nižestepeni sudovi odbijaju iz razloga što je članom 80. Pravilnika o radu tužene propisano pod kojim uslovima prestaje radni odnos otkazom od strane zaposlenog, a i tužilja je sama izjavila da je za mogućnost prestanka radnog odnosa na osnovu sporazuma stranaka saznala tek kasnije od advokata, da se nakon isteka neplaćenog odsustva nije javljala na rad i da je počela da radi kod drugog poslodavca u prvoj polovini jula 2017. godine, po dobijanju radne dozvole. Sudovi nalaze da u konkretnom slučaju iz činjeničnog utvrđenja jasno proizilazi da je tužilja u podnetom pismenom zahtevu 26.06.2017. godine slobodno i ozbiljno izjavila volju za prestanak radnog odnosa otkazom ugovora o radu od strane zaposlenog bez poštovanja otkaznog roka, pa odredbe člana 178. Zakona o radu u vezi sa odredbama članova 111, 60, 61. i 65. Zakona o obligacionim odnosima ne upućuju da je osporeno rešenje ništavo. Nakonadno obraćanje punomoćnika advokata tužilje tuženoj putem elektronske pošte na dane 03.07.2017. godine i 07.07.2017. godine, kojima se ukazuje da je tužilja imala u vidu sporazumni prestanak radnog odnosa, ne utiče na zakonitost osporenog rešenja, pošto zahtev tužilje za prestanak radnog odnosa nije opozvan i tužena nije razmatrala mogućnosti za prestanak radnog odnosa putem sporazuma.

Navode revizije da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo, Vrhovni sud ne može prihvatiti. Činjenično je razjašnjeno da je tužilja slobodno izraženom voljom dana 26.06.2017. godine otkazala ugovor o radu tuženoj, navodeći kao pravni osnov član 80. Pravilnika o radu tužene, kojim je regulisan otkaz ugovora o radu od strane zaposlenog, da do donošenja osporenog rešenja ona nije opozvala zahtev za prestanak radnog odnosa, već da je jedino nakon konsultacije sa advokatom zatražila da se promeni pravni osnov prestanka radnog odnosa. Tužena do donošenja osporenog rešenja, koje je deklaratorne prirode, nije imala obavezu, niti je razmatrala naknadno obraćanje tužene u pravcu postojanja uslova za sporazumni prestanak radnog odnosa, a tužilja je nastavila rad na novom radnom mestu u ... . Sporazumni prestanak radnog odnosa po odredbama člana 177. Zakona o radu je način prestanka radnog odnosa na osnovu saglasne izjave volja poslodavca i zaposlenog u pismenoj formi, koje u konkretnom slučaju nije bilo.

Vrhovni sud je imao u vidu i ostale navode revizije, ali nalazi da oni ne mogu dovesti do povoljnije odluke za tužilju.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez,s.r.

Za tačnost otpravka

zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković